Месец Јануса

Водили смо мирољубиву политику, у нескладу са српском традицијом, али је и томе срећом дошао крај. Наоружавамо се, а наши званичници дају запаљиве изјаве, па „и опет ће ако буде среће”... Можда је рок умро, али војни рок оживљава. Добро јутро, деведесете!

А и ти ликови из деведесетих, где се окренеш, ту су. У политици, култури, спорту... Премијер вуче ка ЕУ, али они око њега запуше нос на ту реч. Премијер даје изјаве које Европска унија очекује од њега, а Николић и Дачић дају изјаве које Русија очекује од нас. Овог јануара као да смо имали две главе. Ваљда је то због бога Јануса. Онај патриотизам је опет у моди, али нико не да своју главу. Лично нисам толики патриота, јер волим ову земљу.

Ближе се избори, множе се кандидати за председника. Као да је сваки шеф месне канцеларије одлучио да буде калиф уместо калифа. А нико да погледа незваничне услове конкурса: да изабраник буде висок као куле на Сави, да течно говори енглески, да барата цифрама као мађионичар, да стреља очима новинаре на конференцијама за медије, да вуче за рукав инвеститоре и виче: Кумови, изгоре нам кеса... Један је такав, брајковићу. Још од 2012. смо почели да гласамо за оне који нам нису много симпатични, јер су нам они пре њих постали много антипатични.

Опет се у Србији пуца као некад у Чикагу. Министар полиције трипут дневно објављује рат криминалу, а криминал му седи уз колено. И то личи на деведесете.

Губимо младе, који одлазе, већ смо изгубили добар део плата и пензија, Новак губи бодове, али добијамо све нове и нове ријалити програме. Тако је то, ко изгуби на мосту, добије на ћуприји.

И да завршим у фолк репу:

Београдско тужилаштво потопила Савамала/ Комплетноме идиоту длака с главе није пала!