Продаја ПКБ-а до јуна

Министарство привреде ће до јуна ове године донети одлуку по ком моделу ће бити приватизована Пољопривредна корпорација Београд (ПКБ), сазнаје „Политика”.

Да ли ће то бити само један или комбинација више расположивих модела највише зависи од понуде коју ће на сто ставити потенцијални инвеститори. Њима је дат рок да се до 18. фебруара писмом о намерама изјасне о цени коју нуде, моделу приватизације, инвестиционом програму као и оквирном плану пословања и броју радника које би упослили.

– Донећемо одлуку на основу ових информација као и у зависности од процене тржишне вредности капитала са стањем на дан 31. 12. 2016. године, на чему се тренутно ради – наводе у Министарству привреде.

Ако је судити по свим досадашњим корацима које је предузимала држава за ПКБ ће се овога пута вероватно тражити стратешки партнер. То је наговештено још у септембру прошле године када је Скупштина града пренела око 99 одсто акција овог предузећа на Републику. Али такву могућност најавио је и тадашњи министар привреде Жељко Сертић убрзо пошто је, прошле године, пропао први покушај приватизације (по тендеру из 2015) јер није било заинтересованих иако је почетна цена од 154 милиона евра већ била спуштена на 50 одсто од вредности имовине.

Шта се нуди кроз продају највећег пољопривредних предузећа у Србији које запошљава око 1700 радника? Осим једне од највећих фарми у Европи са које се снабдева млеком 50 одсто београдског тржишта на продају је стављено и четири зависних предузећа – Пољопривредна авијација , „Еко лаб”,  ПКБ Агроекономик и Ветеринарска станица. Али ПКБ се без прерађивачких капацитета, отцепљених и приватизованих компанија „Имлек”, „Имес”, „Фриком” тешко може одржати у тржишној привреди као профитабилно.

– Ако дође кинеска компанија која се помињу као заинтересована они сигурно неће на 20.000 хектара да гаје пшеницу или кукуруз и да их извозе у Кину. Ако долазе у Србију они ће, наравно, да праве прерађивачке капацитете. Да ли они имају интереса, не знам. Будући да је то најављено и претходни пут и да они нису конкурисали рекао бих да немају. Иста прича била је и са „Ал Дахром” – каже Љубодраг Савић, професор Економског факултета. Зато је по мишљењу стручњака јасно да је највећа вредност ПКБ-а ипак земља и то она у зони од Панчевачког моста до Ченте и у Сурчину. И да ће управо тих око 300 хектара у власништву корпорације, у зони Пупиновог моста, бити основни мотив будућих инвеститора у очекивању момента када би распродајом земље повратили улагања.

– Процењено је да би са тих 300 хектара могло да се врати све уложено – каже Милисав Ђорђевић, председник самосталног синдиката ПКБ. Ово предузеће има у власништву 23.000 хектара земље, од чека 1.400 хектара грађевинског и 5.200 хектара потенцијално грађевинског земљишта. ПКБ је пре два године продао компанијама МПЦ Петра Матића и немачком „Лидлу” укупно пет хектара пољопривредног земљишта у грађевинској зони (код насеља Греда и Борча) за 700.000 до милион евра по хектару.

–  Практично од Панчевачког моста до Ченте сва земља ПКБ-а је уз пут и изузетно је вредна. Највреднији капитал корпорације је пољопривредно земљиште – истиче наш саговорник, додајући да нико више не помиње девет предузећа на Косову која су узурпирана и у статусу мировања – „Косово” вино, „Пећка” пивара, „Метохија” вино… а која ће неки будући власник једнога дана моћи да потражује.

– Не помиње се ни то да ПКБ  није само пољопривредно већ и комунално предузеће. Има и сопствени водовод и канализацију одакле се водом снабдева око 20.000 становника Падинске Скеле. Да ли је неко о томе размишљао када је одлучио да све стави на добош – пита Ђорђевић.