Без закона нема потписа

Сарајево – Босна и Херцеговина не може рачунати на потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом све док не донесе два закона о реформи полиције. Званични Брисел је недвосмислено поручио БиХ политичарима да би параф на Споразуму могао бити замењен потписом већ у следећем месецу, али „услов да се то и деси јесте усвајање Закона о Дирекцији за координацију полицијских тела и агенцијама за подршку полицијској структури и Закона о независним и надзорним телима полицијских структура у БиХ“.

 Међутим, политички лидери у БиХ су, иако свесни да се налазе у ситуацији у којој нема алтернативе, ова два законска пројекта, уместо да их усвоје, ставили на чекање, односно избацили су их из парламентарне процедуре.Заправо закони су,практично, пали на седници Представничког дома Парламента БиХ у прошли четвртак зато што их, ни у другом покушају, није подржала заједничка парламентарна Комисија за одбрану и безбедност. У оба случаја против су гласали чланови из три странке: СДС-а, СДА и СДП-а.Потом је неславно завршен и покушај Колегијума Представничког дома да искористи једину преосталу могућност, коју дозвољава Пословник о раду, и да „уз извесне корекције старе, нове законе врати у парламентарну процедуру и усвоји их по хитном поступку“. Тако би се избегла комисијска фаза, али то је и ситуација која не дозвољава улагање амандмана, што значи било би по принципу „узми, или остави“.За тако нешто није била већина и једино што је преостало било је то да се планирано заседање одложи и ново закаже за трећи април.

Високи представник у БиХ Мирослав Лајчак се у овој ситуацији држи по страни, јер он и не може наметнути реформске законе о полицији, њих морају, уколико желе своју земљу одвести у Европу, донети домаћи политичари.. Лајчак им је поново поручио да „додатно не губе време“, те да је „кључно да читав Парламент буде у прилици да одлучује о питањима која су пресудна за европску будућност БиХ“.

 Два спорна закона су, иначе, потпуно у складу са Мостарском декларацијом о реформи полиције коју су потписали лидери шест владајућих политичких странака у БиХ, као и са Акционим планом за њено провођење. Потпис на Декларацију ставио је и лидер Странке демократске акције Сулејман Тихић који је накнадно „обрнуо ћурак“ и, осим што „гази“ по властитом потпису, постао је најжешћи противник два закона.Према ономе што јавно изјављује Тихићу су закони неприхватљиви „само зато што легализују постојеће стање и остављају МУП и полицију Републике Српске“.Наравно, челник СДА има право да законе тумачи на свој начин, али чему „накнадна памет“ која је, по правилу, „пропала памет“, јер мало је вероватно да је Тихић у Мостару ставио потпис на документ који претходно није пажљиво прочитао.

Да су закони, неким случајем, били враћени у парламентарну процедуру они су могли бити усвојени, јер би и без посланика СДА, као и СДС-а и СДП-а , добили потребну скупштинску већину. Суштина проблема је, заправо, у томе што потребне већине није било у надлежној комисији, а није је било само зато што чланови из три поменуте странке нису гласали по властитој савести, већ по наређењу Сулејмана Тихића, Младена Босића и Златка Лагумџије.

Помало је необјашњиво то што се и социјалдемократа Лагумџија приклонио онима који потцењују Парламент и изнад њега стављају једну комисију, односно онима који не уважавају вољу око четири милиона грађана БиХ који желе да постану Европљани. Аргументи којима лидер СДП-а брани своје противљење реформским законима су копија Тихићевих, јер и једном и другом „трн у оку“ је само полиција Републике Српске. Али, први социјалдемократа, без обзира што је тренутно у опозицији, није на прошлим изборима својим бирачима обећавао да ће „укинути” полицију РС, али јесте „модерну, просперитетну и европску Босну и Херцеговину“