Bez zakona nema potpisa

Sarajevo – Bosna i Hercegovina ne može računati na potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom sve dok ne donese dva zakona o reformi policije. Zvanični Brisel je nedvosmisleno poručio BiH političarima da bi paraf na Sporazumu mogao biti zamenjen potpisom već u sledećem mesecu, ali „uslov da se to i desi jeste usvajanje Zakona o Direkciji za koordinaciju policijskih tela i agencijama za podršku policijskoj strukturi i Zakona o nezavisnim i nadzornim telima policijskih struktura u BiH“.

 Međutim, politički lideri u BiH su, iako svesni da se nalaze u situaciji u kojoj nema alternative, ova dva zakonska projekta, umesto da ih usvoje, stavili na čekanje, odnosno izbacili su ih iz parlamentarne procedure.Zapravo zakoni su,praktično, pali na sednici Predstavničkog doma Parlamenta BiH u prošli četvrtak zato što ih, ni u drugom pokušaju, nije podržala zajednička parlamentarna Komisija za odbranu i bezbednost. U oba slučaja protiv su glasali članovi iz tri stranke: SDS-a, SDA i SDP-a.Potom je neslavno završen i pokušaj Kolegijuma Predstavničkog doma da iskoristi jedinu preostalu mogućnost, koju dozvoljava Poslovnik o radu, i da „uz izvesne korekcije stare, nove zakone vrati u parlamentarnu proceduru i usvoji ih po hitnom postupku“. Tako bi se izbegla komisijska faza, ali to je i situacija koja ne dozvoljava ulaganje amandmana, što znači bilo bi po principu „uzmi, ili ostavi“.Za tako nešto nije bila većina i jedino što je preostalo bilo je to da se planirano zasedanje odloži i novo zakaže za treći april.

Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak se u ovoj situaciji drži po strani, jer on i ne može nametnuti reformske zakone o policiji, njih moraju, ukoliko žele svoju zemlju odvesti u Evropu, doneti domaći političari.. Lajčak im je ponovo poručio da „dodatno ne gube vreme“, te da je „ključno da čitav Parlament bude u prilici da odlučuje o pitanjima koja su presudna za evropsku budućnost BiH“.

 Dva sporna zakona su, inače, potpuno u skladu sa Mostarskom deklaracijom o reformi policije koju su potpisali lideri šest vladajućih političkih stranaka u BiH, kao i sa Akcionim planom za njeno provođenje. Potpis na Deklaraciju stavio je i lider Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić koji je naknadno „obrnuo ćurak“ i, osim što „gazi“ po vlastitom potpisu, postao je najžešći protivnik dva zakona.Prema onome što javno izjavljuje Tihiću su zakoni neprihvatljivi „samo zato što legalizuju postojeće stanje i ostavljaju MUP i policiju Republike Srpske“.Naravno, čelnik SDA ima pravo da zakone tumači na svoj način, ali čemu „naknadna pamet“ koja je, po pravilu, „propala pamet“, jer malo je verovatno da je Tihić u Mostaru stavio potpis na dokument koji prethodno nije pažljivo pročitao.

Da su zakoni, nekim slučajem, bili vraćeni u parlamentarnu proceduru oni su mogli biti usvojeni, jer bi i bez poslanika SDA, kao i SDS-a i SDP-a , dobili potrebnu skupštinsku većinu. Suština problema je, zapravo, u tome što potrebne većine nije bilo u nadležnoj komisiji, a nije je bilo samo zato što članovi iz tri pomenute stranke nisu glasali po vlastitoj savesti, već po naređenju Sulejmana Tihića, Mladena Bosića i Zlatka Lagumdžije.

Pomalo je neobjašnjivo to što se i socijaldemokrata Lagumdžija priklonio onima koji potcenjuju Parlament i iznad njega stavljaju jednu komisiju, odnosno onima koji ne uvažavaju volju oko četiri miliona građana BiH koji žele da postanu Evropljani. Argumenti kojima lider SDP-a brani svoje protivljenje reformskim zakonima su kopija Tihićevih, jer i jednom i drugom „trn u oku“ je samo policija Republike Srpske. Ali, prvi socijaldemokrata, bez obzira što je trenutno u opoziciji, nije na prošlim izborima svojim biračima obećavao da će „ukinuti” policiju RS, ali jeste „modernu, prosperitetnu i evropsku Bosnu i Hercegovinu“