Министар просвете ће бирати директоре школа

Нови Закон о основама система образовања и васпитања је већ подигао буру у јавности, а да јавна расправа није ни почела. Председник Националног просветног савета проф. др Александар Липковски затражио је од министра просвете да одмах суспендује даљи рад на нацрту и распусти радну групу. Разлог је што тело на чијем је челу више не одлучује о најважнијим стварима у просвети, већ – министар.

Према документу, који за сада слови као „радна верзија нацрта закона”, а који је „Политика” добила, најважније измене односе се на директоре школа којима се повећава моћ, као и на начин избора и састав Националног просветног савета, којем се одузимају досадашња овлашћења.

Предвиђено је да школски одбори (управни одбори у вртићима) у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона распишу конкурсе за избор нових челних људи. Структура школских одбора остаје непромењена – девет чланова, по три представника локалне самоуправе, запослених и родитеља ученика.

Комисија коју је формирао школски одбор спровешће поступак избора директора, почевши од обраде конкурсне документације до мишљења наставничког већа о кандидатима. На крају ће саставити и образложену листу кандидата и доставити је министру просвете, заједно са извештајем комисије.

Министар потом бира директора, а уколико утврди да конкурс није спроведен у складу са законом, биће расписан нови конкурс. Занимљиво је да у закону не постоји ограничење мандата директора. Наводи се да се директор именује на четири године и да му на радном месту са кога је постављен на руководећу функцију радни однос мирује. Према садашњем закону, претходно радно место директору се чувало само током првог мандата.

Да је Национални просветни савет (НПС) развлашћен у нацрту новог закона, види се у члану 21 (стари члан 14), по којем је надлежност НПС-а само да даје мишљење, а не и да одлучује то јест усваја наставне планове, програме и стандарде.

Ако ова решења опстану у финалној верзији закона, чланове НПС више неће бирати Скупштина Србије, већ ће их именовати влада, а мандат чланова ће са шест година бити смањен на четири.

НПС, који је сада уз министра просвете највише тело када је реч о променама у просвети, убудуће би у потпуности био подређен министру, а сматрам да као такав не треба ни да постоји, каже др Александар Липковски, председник НПС-а.

– По важећем закону НПС има 43 члана, од којих 13 универзитетских професора. Сада се предвиђа 29 чланова, од којих само четири универзитетска професора, остали су представници стручних друштава и удружења наставника, од којих нека и не постоје. Уместо два представника верских заједница (један из СПЦ и један од других верских заједница), само је један представник Комисије за верску наставу – указује председник НПС.

Липковски сматра да је Радна група која је у Министарству радила нацрт Закона о основама система образовања и васпитања формирана и обављала је посао у потпуној тајности. У раду нису учествовали ни НПС, ни синдикати, ни универзитет, већ психолози, од којих су, тврди Липковски, неки ангажовани из пензије. Председник НПС има замерке и на члан 106 којим је избачено обавезно укључивање верске наставе у наставни план.

– Овај закон, ако буде усвојен, може довести до несагледивих штетних последица. На делу је до сада невиђена централизација просветних надлежности у рукама једног човека, као и политизација просвете – навео је др Липковски у писму министру Шарчевићу.

Он је за наш лист казао да је ово његов став, а да ће званичан став НПС бити усвајан најкасније на седници 14. фебруара или можда и раније. Липковски је такође рекао да је писмо које је послао Шарчевићу проследио и учесницима седнице филолошких факултета, која је јуче расправљала о нацрту.

Како нам је објашњено на београдском Филолошком факултету, домаћину скупа, реч је заправо о седници Академске заједнице факултета на којима се изучавају филолошке дисциплине. Наглашавају да је то уобичајена седница којој присуствују декани тих факултета, а не почетак јавне расправе о кровном закону о образовању. Јуче су само размењена мишљења о делу закона који се њих директно тиче, тек након тога ће бити формирано мишљење заједнице и прослеђено Министарству просвете.

Од сутра, у ову тему се укључују и просветни синдикати.

– Договор је да у петак у подне почну преговори синдиката и Министарства просвете. Прелазићемо члан по члан, од првог до последњег и тек када синдикати дају своје примедбе, јер је то логичан след, онда ће се ићи на јавну расправу. Тако нам је барем министар обећао – каже за „Политику” Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије.