Ministar prosvete će birati direktore škola

Novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je već podigao buru u javnosti, a da javna rasprava nije ni počela. Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta prof. dr Aleksandar Lipkovski zatražio je od ministra prosvete da odmah suspenduje dalji rad na nacrtu i raspusti radnu grupu. Razlog je što telo na čijem je čelu više ne odlučuje o najvažnijim stvarima u prosveti, već – ministar.

Prema dokumentu, koji za sada slovi kao „radna verzija nacrta zakona”, a koji je „Politika” dobila, najvažnije izmene odnose se na direktore škola kojima se povećava moć, kao i na način izbora i sastav Nacionalnog prosvetnog saveta, kojem se oduzimaju dosadašnja ovlašćenja.

Predviđeno je da školski odbori (upravni odbori u vrtićima) u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona raspišu konkurse za izbor novih čelnih ljudi. Struktura školskih odbora ostaje nepromenjena – devet članova, po tri predstavnika lokalne samouprave, zaposlenih i roditelja učenika.

Komisija koju je formirao školski odbor sprovešće postupak izbora direktora, počevši od obrade konkursne dokumentacije do mišljenja nastavničkog veća o kandidatima. Na kraju će sastaviti i obrazloženu listu kandidata i dostaviti je ministru prosvete, zajedno sa izveštajem komisije.

Ministar potom bira direktora, a ukoliko utvrdi da konkurs nije sproveden u skladu sa zakonom, biće raspisan novi konkurs. Zanimljivo je da u zakonu ne postoji ograničenje mandata direktora. Navodi se da se direktor imenuje na četiri godine i da mu na radnom mestu sa koga je postavljen na rukovodeću funkciju radni odnos miruje. Prema sadašnjem zakonu, prethodno radno mesto direktoru se čuvalo samo tokom prvog mandata.

Da je Nacionalni prosvetni savet (NPS) razvlašćen u nacrtu novog zakona, vidi se u članu 21 (stari član 14), po kojem je nadležnost NPS-a samo da daje mišljenje, a ne i da odlučuje to jest usvaja nastavne planove, programe i standarde.

Ako ova rešenja opstanu u finalnoj verziji zakona, članove NPS više neće birati Skupština Srbije, već će ih imenovati vlada, a mandat članova će sa šest godina biti smanjen na četiri.

NPS, koji je sada uz ministra prosvete najviše telo kada je reč o promenama u prosveti, ubuduće bi u potpunosti bio podređen ministru, a smatram da kao takav ne treba ni da postoji, kaže dr Aleksandar Lipkovski, predsednik NPS-a.

– Po važećem zakonu NPS ima 43 člana, od kojih 13 univerzitetskih profesora. Sada se predviđa 29 članova, od kojih samo četiri univerzitetska profesora, ostali su predstavnici stručnih društava i udruženja nastavnika, od kojih neka i ne postoje. Umesto dva predstavnika verskih zajednica (jedan iz SPC i jedan od drugih verskih zajednica), samo je jedan predstavnik Komisije za versku nastavu – ukazuje predsednik NPS.

Lipkovski smatra da je Radna grupa koja je u Ministarstvu radila nacrt Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja formirana i obavljala je posao u potpunoj tajnosti. U radu nisu učestvovali ni NPS, ni sindikati, ni univerzitet, već psiholozi, od kojih su, tvrdi Lipkovski, neki angažovani iz penzije. Predsednik NPS ima zamerke i na član 106 kojim je izbačeno obavezno uključivanje verske nastave u nastavni plan.

– Ovaj zakon, ako bude usvojen, može dovesti do nesagledivih štetnih posledica. Na delu je do sada neviđena centralizacija prosvetnih nadležnosti u rukama jednog čoveka, kao i politizacija prosvete – naveo je dr Lipkovski u pismu ministru Šarčeviću.

On je za naš list kazao da je ovo njegov stav, a da će zvaničan stav NPS biti usvajan najkasnije na sednici 14. februara ili možda i ranije. Lipkovski je takođe rekao da je pismo koje je poslao Šarčeviću prosledio i učesnicima sednice filoloških fakulteta, koja je juče raspravljala o nacrtu.

Kako nam je objašnjeno na beogradskom Filološkom fakultetu, domaćinu skupa, reč je zapravo o sednici Akademske zajednice fakulteta na kojima se izučavaju filološke discipline. Naglašavaju da je to uobičajena sednica kojoj prisustvuju dekani tih fakulteta, a ne početak javne rasprave o krovnom zakonu o obrazovanju. Juče su samo razmenjena mišljenja o delu zakona koji se njih direktno tiče, tek nakon toga će biti formirano mišljenje zajednice i prosleđeno Ministarstvu prosvete.

Od sutra, u ovu temu se uključuju i prosvetni sindikati.

– Dogovor je da u petak u podne počnu pregovori sindikata i Ministarstva prosvete. Prelazićemo član po član, od prvog do poslednjeg i tek kada sindikati daju svoje primedbe, jer je to logičan sled, onda će se ići na javnu raspravu. Tako nam je barem ministar obećao – kaže za „Politiku” Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.