Усвојен план обнове Хиландара за 2017. годину

На седници Комисије за Хиландар одржаној у Министарству културе и информисања усвојени су извештаји о извршеним радовима у 2016. и досадашњем напретку oбнове Хиландара, као и план радова за 2017. годину. Министарство културе и информисања ове године издвојило је 70 милиона динара за обнову манастира од непроцењиве вредности за српско културно наслеђе, што је за десет милиона више у односу на 2016. годину, саопштено је из поменутог министарства.

Најважнији Инвестициони програми у 2017. години обухватају завршетак обнове Белог конака и почетак радова на обнови jугозападне стране (која подразумева реконструкцију уништених конака Дохије и Игуменарије са параклисима, где је велики пожар започео, као и реконструкцију трпезарије краља Милутина) и конзерваторско-рестаураторске радове на троновима у Саборној цркви.

Бели конак претрпео је највеће разарање од свих објеката страдалих у великом пожару 2004. године и његова архитектонско-конструктивна форма је у потпуности девастирана. Пројектом обнове предвиђено је да се сви постојећи елементи максимално сачувају и презентују тако да се може направити разлика између оригиналних и новоизграђених делова објекта. Завршетком обнове Белог конака крајем ове године биће готови радови на изгорелим објектима северне и источне стране манастира и биће комплетно реконструисана целина од Великог конака, преко Конака из 1814, Улазне зоне, закључно са Белим конаком..На тај начин биће обновљено, опремљено и предато у употребу готово 75 одсто корисне површине уништене у великом пожару.

Чланови комисије су констатовали да су у 2016. години у обнови Белог конака у највећој мери завршени груби грађевински радова, израда инсталација и реализација главних ентеријерских радова, као и да је у обнови Улазне зоне извршено преко 95 процената радова предвиђених пројектом обнове.

Поред министра културе и информисања Владана Вукосављевића као председавајућег, седници је присуствовало још 13 чланова комисије: Александра Фулгоси, помоћник министра за културно наслеђе и заменик председника; проф. др Владета Јанковић, Димитрије Стефановић, САНУ, проф. др Зоран Ракић са Филозофског факултета у Београду, Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин, Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара, Владимир Тријић из Народне библиотека Србије, проф. др Мирко Ковачевић, архитекта, Слободан Баришић, архитекта, Владимир Булајић, сликар, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Светислав Николић, доцент Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду, др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама и епископ жички Јустин.

Обновом Хиландара руководе Свети манастир Хиландар и Задужбина Светог манастира Хиландара у непосредној сарадњи и сарадњи са Народном библиотеком Србије, Републичким заводом за заштиту споменика културе Београд и Покрајинским заводом за заштиту споменика културе из Петроварадина и уз финансијску подршку буџетских средстава предвиђених за обнову Хиландара.