Ко води америчку спољну политику

Када је нови амерички министар спољних послова јуче ступио на дужност, схватио је да се нова америчка спољна политика увелико води и без њега.

Рекс Тилерсон је дошао на чело дипломатије након што су неки други изабраници Доналда Трампа већ исцртали обрисе будуће америчке политике и довели земљу до границе сукоба са Мексиком, Кином и Ираном.

Зато је једно од главних питања данас у Вашингтону хоће ли Тилерсон, који важи за умереног републиканца, успорити брзину с којом су најближи Трампови сарадници у Белој кући почели да прете страним престоницама или ће Америка ући у још један рат.

Највећи утицај на шефа Беле куће остварио је не Тилерсон, већ Стивен Бенон, кога је Трамп увео у Белу кућу као главног стратега, и Мајкл Флин, Трампов саветник за националну безбедност.

Верује се да су они архитекте зида на мексичкој граници и привремене забране уласка у САД за избеглице, посетиоце и мигранте из седам муслиманских земаља. Да би ствари могле да оду и много даље, наговестио је управо Флин када је у среду припретио Техерану због лансирања балистичких ракета: „Званично упозоравамо Иран.” Техеран је јуче долио уље на ватру, одговарајући да ће снажно наставити са лансирањем ракета.

То је посејало страх од новог америчког рата на Блиском истоку, баш као и када је Флин казао да је бивши председник Барак Обама био попустљив према иранским „злоћудним акцијама”, чему ће Трамп наводно стати на крај.

Једна од иранских акција је и прављење атомске бомбе, што је претходна америчка администрација спречила постизањем споразума са Техераном када су се Иранци одрекли нуклеарног програма зарад укидања санкција. Трамп је, међутим, уверен да је то био лош споразум и прети да ће га поништити, што би могло да изазове наставак иранског нуклеарног програма и накнадно америчку интервенцију.

Хоће ли онда Тилерсонова дипломатија уопште добити шансу? Према писању „Вашингтон поста”, веома је дискутабилно хоће ли дугогодишњи директор нафтног гиганта „Ексон мобил” успети да превагне над провокативним Трамповим саветницима који су сваког дана у Белој кући. Бенон је још пре годину дана изјавио да је рат између САД и Кине – неизбежан.

„Идемо у рат у Јужном кинеском мору за пет до десет година. Нема сумње у то”, казао је Бенон, коментаришући кинеску изградњу вештачких острва и војних база у спорним водама од изузетног стратешког значаја кроз које се сваке године превезе роба вредна 4,5 билиона долара.  

Бенон је крајем 2015. предвидео и да ће САД морати да „поново уђу у велики рат на Блиском истоку”. Колико је он важан фактор у Белој кући сведочи и то што га је Трамп увео у Савет за националну безбедност, тело које помаже председнику да води спољну и безбедносну политику.

Занимљиво је да је Трамп у савет чије језгро чине председник, потпредседник, државни секретар и министар спољних послова увео Бенона који нема искуства на овим пољима, а избацио главнокомандујућег здруженог штаба и шефа свих обавештајних агенција, поручујући им да не морају да долазе на све састанке.

Флин и Бенон су познати по критичним тоновима према Пекингу и ставу да је највећи амерички непријатељ – радикални ислам. Према њиховом схватању, Америка пре свега мора да се избори са тероризмом и у том циљу пронађе и заједнички језик са Русијом. Пратећи њихове ставове долазимо и до Трамповог обећања да ће искоренити Исламску државу. Тако би председник и поред најава да неће смењивати режиме и наметати другима америчке вредности, ипак, могао да нареди јаче америчко војно ангажовање у ирачком и сиријском рату или покрене војску негде другде.

Јасне су и трзавице у односима са Кином коју Трамп оптужује за обарање вредности јуана и стицање непоштене предности на тржишту. Тилерсон је додатно узрујао јавност када је најавио да неће дозволити Кинезима да приђу спорним острвима у Јужном кинеском мору, што би, према оценама стручњака за међународне односе, довело до сукоба између две државе.

Ипак, пре него што се ухвати укоштац са проблемима у свету, Тилерсон ће морати да се позабави и невољама код куће, и то не само са конкуренцијом оличеном у Флину и Бенону већ и ослабљеним Стејт департментом.

Обамине најважније дипломате су отишле, а Трамп још није именовао своје. Око хиљаду запослених потписало је петицију против привремене забране уласка држављана седам муслиманских земаља, тврдећи да ће Трампова уредба подстаћи терористичке нападе и отежати остваривање америчких интереса на Блиском истоку.

Тилерсон је целог живота био у „Ексон мобилу” и нема никакво искуство у државним пословима или спољној политици, баш као ни Трамп. То значи да шеф Беле куће нема ниједног искусног стручњака за међународне односе поред себе – Флин је служио у војсци, а Бенон је радио као банкар на Волстриту, филмски продуцент и уредник сајта познатог по десничарским и антиглобалистичким усмерењима, укључујући кокетирање с белом супремацијом.

Ипак, то што државни секретар нема стаж у дипломатији не значи да нема никакво међународно искуство. Напротив, Тилерсон је као директор компаније која послује у више од 50 земаља преговарао са бројним лидерима укључујући владаре Саудијске Арабије, Казахстана, Катара, Венецуеле. Јавности је најинтригантнији његов близак однос са Владимиром Путином који му је омогућио бушење нафте у Русији, што би био јако уносан посао да га нису зауставиле Обамине санкције.