Ko vodi američku spoljnu politiku

Kada je novi američki ministar spoljnih poslova juče stupio na dužnost, shvatio je da se nova američka spoljna politika uveliko vodi i bez njega.

Reks Tilerson je došao na čelo diplomatije nakon što su neki drugi izabranici Donalda Trampa već iscrtali obrise buduće američke politike i doveli zemlju do granice sukoba sa Meksikom, Kinom i Iranom.

Zato je jedno od glavnih pitanja danas u Vašingtonu hoće li Tilerson, koji važi za umerenog republikanca, usporiti brzinu s kojom su najbliži Trampovi saradnici u Beloj kući počeli da prete stranim prestonicama ili će Amerika ući u još jedan rat.

Najveći uticaj na šefa Bele kuće ostvario je ne Tilerson, već Stiven Benon, koga je Tramp uveo u Belu kuću kao glavnog stratega, i Majkl Flin, Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost.

Veruje se da su oni arhitekte zida na meksičkoj granici i privremene zabrane ulaska u SAD za izbeglice, posetioce i migrante iz sedam muslimanskih zemalja. Da bi stvari mogle da odu i mnogo dalje, nagovestio je upravo Flin kada je u sredu pripretio Teheranu zbog lansiranja balističkih raketa: „Zvanično upozoravamo Iran.” Teheran je juče dolio ulje na vatru, odgovarajući da će snažno nastaviti sa lansiranjem raketa.

To je posejalo strah od novog američkog rata na Bliskom istoku, baš kao i kada je Flin kazao da je bivši predsednik Barak Obama bio popustljiv prema iranskim „zloćudnim akcijama”, čemu će Tramp navodno stati na kraj.

Jedna od iranskih akcija je i pravljenje atomske bombe, što je prethodna američka administracija sprečila postizanjem sporazuma sa Teheranom kada su se Iranci odrekli nuklearnog programa zarad ukidanja sankcija. Tramp je, međutim, uveren da je to bio loš sporazum i preti da će ga poništiti, što bi moglo da izazove nastavak iranskog nuklearnog programa i naknadno američku intervenciju.

Hoće li onda Tilersonova diplomatija uopšte dobiti šansu? Prema pisanju „Vašington posta”, veoma je diskutabilno hoće li dugogodišnji direktor naftnog giganta „Ekson mobil” uspeti da prevagne nad provokativnim Trampovim savetnicima koji su svakog dana u Beloj kući. Benon je još pre godinu dana izjavio da je rat između SAD i Kine – neizbežan.

„Idemo u rat u Južnom kineskom moru za pet do deset godina. Nema sumnje u to”, kazao je Benon, komentarišući kinesku izgradnju veštačkih ostrva i vojnih baza u spornim vodama od izuzetnog strateškog značaja kroz koje se svake godine preveze roba vredna 4,5 biliona dolara.  

Benon je krajem 2015. predvideo i da će SAD morati da „ponovo uđu u veliki rat na Bliskom istoku”. Koliko je on važan faktor u Beloj kući svedoči i to što ga je Tramp uveo u Savet za nacionalnu bezbednost, telo koje pomaže predsedniku da vodi spoljnu i bezbednosnu politiku.

Zanimljivo je da je Tramp u savet čije jezgro čine predsednik, potpredsednik, državni sekretar i ministar spoljnih poslova uveo Benona koji nema iskustva na ovim poljima, a izbacio glavnokomandujućeg združenog štaba i šefa svih obaveštajnih agencija, poručujući im da ne moraju da dolaze na sve sastanke.

Flin i Benon su poznati po kritičnim tonovima prema Pekingu i stavu da je najveći američki neprijatelj – radikalni islam. Prema njihovom shvatanju, Amerika pre svega mora da se izbori sa terorizmom i u tom cilju pronađe i zajednički jezik sa Rusijom. Prateći njihove stavove dolazimo i do Trampovog obećanja da će iskoreniti Islamsku državu. Tako bi predsednik i pored najava da neće smenjivati režime i nametati drugima američke vrednosti, ipak, mogao da naredi jače američko vojno angažovanje u iračkom i sirijskom ratu ili pokrene vojsku negde drugde.

Jasne su i trzavice u odnosima sa Kinom koju Tramp optužuje za obaranje vrednosti juana i sticanje nepoštene prednosti na tržištu. Tilerson je dodatno uzrujao javnost kada je najavio da neće dozvoliti Kinezima da priđu spornim ostrvima u Južnom kineskom moru, što bi, prema ocenama stručnjaka za međunarodne odnose, dovelo do sukoba između dve države.

Ipak, pre nego što se uhvati ukoštac sa problemima u svetu, Tilerson će morati da se pozabavi i nevoljama kod kuće, i to ne samo sa konkurencijom oličenom u Flinu i Benonu već i oslabljenim Stejt departmentom.

Obamine najvažnije diplomate su otišle, a Tramp još nije imenovao svoje. Oko hiljadu zaposlenih potpisalo je peticiju protiv privremene zabrane ulaska državljana sedam muslimanskih zemalja, tvrdeći da će Trampova uredba podstaći terorističke napade i otežati ostvarivanje američkih interesa na Bliskom istoku.

Tilerson je celog života bio u „Ekson mobilu” i nema nikakvo iskustvo u državnim poslovima ili spoljnoj politici, baš kao ni Tramp. To znači da šef Bele kuće nema nijednog iskusnog stručnjaka za međunarodne odnose pored sebe – Flin je služio u vojsci, a Benon je radio kao bankar na Volstritu, filmski producent i urednik sajta poznatog po desničarskim i antiglobalističkim usmerenjima, uključujući koketiranje s belom supremacijom.

Ipak, to što državni sekretar nema staž u diplomatiji ne znači da nema nikakvo međunarodno iskustvo. Naprotiv, Tilerson je kao direktor kompanije koja posluje u više od 50 zemalja pregovarao sa brojnim liderima uključujući vladare Saudijske Arabije, Kazahstana, Katara, Venecuele. Javnosti je najintrigantniji njegov blizak odnos sa Vladimirom Putinom koji mu je omogućio bušenje nafte u Rusiji, što bi bio jako unosan posao da ga nisu zaustavile Obamine sankcije.