Трамп подиже популарност Меркеловој

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Победа Доналда Трампа на председничким изборима у новембру је заиста осоколила немачке десничаре из Алтернативе за Немачку (АфД), али су погрешили сви они који су проценили да ће то винути у небо ову антиимиграциону странку са бројни антимуслиманским ставовима. Напротив, Трампова победа и скоро сваки потез у протеклих десетак дана његовог председниковања само су дали ветар у леђа канцеларки Ангели Меркел и њеном демохришћанском блоку ЦДУ–ЦСУ.

Медијски клишеи у којима се Барак Обама протеклих месеци поново сагледава као искључиво добар, а Трамп као искључиво лош допринели су да се све више Немаца плаши Трамповог председниковања па се све више њих поново узда у канцеларкин „умерен и стабилизујући приступ” политици. Тако је у октобру прошле године око 44 одсто испитаних Немаца желело да Меркелова остане канцеларка, у новембру после Трампове победе то је желело 60 одсто испитаника, да би после прве недеље његовог председниковања подршка Меркеловој порасла на 74 одсто.

Ни децембарски терористички напад џихадисте на берлински божићни вашар у којем је погинуло 12 особа није пореметио популарност канцеларке и њеног блока, па је тако подршка ЦДУ–ЦСУ крајем децембра била 34,2 одсто, а у последњој недељи јануара 36,2. У истом периоду раст подршке забележили су и њени коалициони партнери из СПД-а, и то са 21,1 на 23,1 одсто. С друге стране, у истом периоду је подршка АфДу-а пала са 13,4 одсто на 12,1, што се тумачи тиме да поједини њихови бирачи после Трампових првих потеза ипак зазиру да гласају за странку која не крије да је „радикална алтернатива”.

Канцеларкини сарадници сматрају да на раст њене популарности утиче и „фактор Трамп” и да јој помаже и то када је Трамп осуђује због пријема избеглица са Блиског истока, оцењујући да ће то уништити Немачку и да ће због тога немачки народ збацити Меркелову са власти. Међутим, Трампови контроверзни потези, али и драстичан пад броја избеглица које стижу до Немачке, утицали су на то да недавне анкете показују да готово 60 одсто Немаца сада сматра да земља може да изађе на крај са избеглицама.

Стога и не чуди забринутост немачког мњења због Трампове забрана примања избеглица на четири месеца, при чему Сиријаца на неодређено време, као и тромесечна забрана уласка у САД држављанина седам доминантно муслиманских земаља, чак и оних који имају држављанство других земаља, попут Немачке. Меркелова је претходних дана у два наврата критиковала ову одлуку, истичући да ће помоћи свима који су погођени овом одлуком, нарочито онима са својим држављанством. Према процени немачког министарства унутрашњих послова, на основу података из 2011, у питању је око 140.000 немачких држављана са двојним држављанством – око 80.000 са иранским пасошем, 30.000 са ирачким, 25.000 са сиријским, око 1.000 са суданским, 500 са сомалским, 350 са јеменским и 300 са либијским пасошем.

Опозициони Зелени сматрају да би требало Трампу забранити улазак у Немачку, будући да Трампова забрана спречава улазак у САД око 140.000 држављана Немачке, међу којима је и посланик Зелених Омид Нурипур, који је чак потпредседник парламентарне групе немачко-америчког пријатељства.

„Ако САД моментално не повуку ову луду блокаду путовања за посланика Омида Нурипура и остале немачке грађане, ми би требало да блокирамо пут Доналда Трампа на самит Г-20 у Хамбургу. Није могуће да озбиљно расправљамо под овим условима”, рекао је за пословни лист „Ханделсблат” посланик и портпарол Зелених Дитер Јанацек.

Чак и баварски демохришћански премијер Хорст Зехофер нема лепе речи о овој Трамповој одлуци, иако је својевремено био једини у владајућој коалицији који је био оптимистичан у погледу Трамповог председавања.

„Не мислим да је ово права одлука”, рекао је Зехофер за таблоид „Билд”, премда је похвалио Трампову „брзину” у испуњавању предизборних обећања.

Једино АфД хвали Трампову забрану.

„Трамп је урадио праву ствар. Показао нам је како се то ради”, сматра један од оснивача АфД-а Александер Гауланд, додајући да су забране путовања доследне и паметне „јер оне повећавају притисак на земље да се ухвате у коштац са проблемима безбедности и сиромаштва, што је у интересу ове стране”.

Иако Трампови потези подижу популарност Меркеловој, коментатор либералног магазина „Шпигл” Себастијан Фишер истиче да канцеларки у изборној години ипак неће бити лако да успостави равнотежу између критика и сарадње са председником САД. Отежавајућу околност јој чини то што њен канцеларски противкандидат из редова СПД-а Мартин Шулц не крије да ће имати знатно оштрији тон према Трампу, док насупрот томе њен баварски партнер у демохришћанском блоку Зехофер и даље има јаке симпатије према Трампу.