Tramp podiže popularnost Merkelovoj

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u novembru je zaista osokolila nemačke desničare iz Alternative za Nemačku (AfD), ali su pogrešili svi oni koji su procenili da će to vinuti u nebo ovu antiimigracionu stranku sa brojni antimuslimanskim stavovima. Naprotiv, Trampova pobeda i skoro svaki potez u proteklih desetak dana njegovog predsednikovanja samo su dali vetar u leđa kancelarki Angeli Merkel i njenom demohrišćanskom bloku CDU–CSU.

Medijski klišei u kojima se Barak Obama proteklih meseci ponovo sagledava kao isključivo dobar, a Tramp kao isključivo loš doprineli su da se sve više Nemaca plaši Trampovog predsednikovanja pa se sve više njih ponovo uzda u kancelarkin „umeren i stabilizujući pristup” politici. Tako je u oktobru prošle godine oko 44 odsto ispitanih Nemaca želelo da Merkelova ostane kancelarka, u novembru posle Trampove pobede to je želelo 60 odsto ispitanika, da bi posle prve nedelje njegovog predsednikovanja podrška Merkelovoj porasla na 74 odsto.

Ni decembarski teroristički napad džihadiste na berlinski božićni vašar u kojem je poginulo 12 osoba nije poremetio popularnost kancelarke i njenog bloka, pa je tako podrška CDU–CSU krajem decembra bila 34,2 odsto, a u poslednjoj nedelji januara 36,2. U istom periodu rast podrške zabeležili su i njeni koalicioni partneri iz SPD-a, i to sa 21,1 na 23,1 odsto. S druge strane, u istom periodu je podrška AfDu-a pala sa 13,4 odsto na 12,1, što se tumači time da pojedini njihovi birači posle Trampovih prvih poteza ipak zaziru da glasaju za stranku koja ne krije da je „radikalna alternativa”.

Kancelarkini saradnici smatraju da na rast njene popularnosti utiče i „faktor Tramp” i da joj pomaže i to kada je Tramp osuđuje zbog prijema izbeglica sa Bliskog istoka, ocenjujući da će to uništiti Nemačku i da će zbog toga nemački narod zbaciti Merkelovu sa vlasti. Međutim, Trampovi kontroverzni potezi, ali i drastičan pad broja izbeglica koje stižu do Nemačke, uticali su na to da nedavne ankete pokazuju da gotovo 60 odsto Nemaca sada smatra da zemlja može da izađe na kraj sa izbeglicama.

Stoga i ne čudi zabrinutost nemačkog mnjenja zbog Trampove zabrana primanja izbeglica na četiri meseca, pri čemu Sirijaca na neodređeno vreme, kao i tromesečna zabrana ulaska u SAD državljanina sedam dominantno muslimanskih zemalja, čak i onih koji imaju državljanstvo drugih zemalja, poput Nemačke. Merkelova je prethodnih dana u dva navrata kritikovala ovu odluku, ističući da će pomoći svima koji su pogođeni ovom odlukom, naročito onima sa svojim državljanstvom. Prema proceni nemačkog ministarstva unutrašnjih poslova, na osnovu podataka iz 2011, u pitanju je oko 140.000 nemačkih državljana sa dvojnim državljanstvom – oko 80.000 sa iranskim pasošem, 30.000 sa iračkim, 25.000 sa sirijskim, oko 1.000 sa sudanskim, 500 sa somalskim, 350 sa jemenskim i 300 sa libijskim pasošem.

Opozicioni Zeleni smatraju da bi trebalo Trampu zabraniti ulazak u Nemačku, budući da Trampova zabrana sprečava ulazak u SAD oko 140.000 državljana Nemačke, među kojima je i poslanik Zelenih Omid Nuripur, koji je čak potpredsednik parlamentarne grupe nemačko-američkog prijateljstva.

„Ako SAD momentalno ne povuku ovu ludu blokadu putovanja za poslanika Omida Nuripura i ostale nemačke građane, mi bi trebalo da blokiramo put Donalda Trampa na samit G-20 u Hamburgu. Nije moguće da ozbiljno raspravljamo pod ovim uslovima”, rekao je za poslovni list „Handelsblat” poslanik i portparol Zelenih Diter Janacek.

Čak i bavarski demohrišćanski premijer Horst Zehofer nema lepe reči o ovoj Trampovoj odluci, iako je svojevremeno bio jedini u vladajućoj koaliciji koji je bio optimističan u pogledu Trampovog predsedavanja.

„Ne mislim da je ovo prava odluka”, rekao je Zehofer za tabloid „Bild”, premda je pohvalio Trampovu „brzinu” u ispunjavanju predizbornih obećanja.

Jedino AfD hvali Trampovu zabranu.

„Tramp je uradio pravu stvar. Pokazao nam je kako se to radi”, smatra jedan od osnivača AfD-a Aleksander Gauland, dodajući da su zabrane putovanja dosledne i pametne „jer one povećavaju pritisak na zemlje da se uhvate u koštac sa problemima bezbednosti i siromaštva, što je u interesu ove strane”.

Iako Trampovi potezi podižu popularnost Merkelovoj, komentator liberalnog magazina „Špigl” Sebastijan Fišer ističe da kancelarki u izbornoj godini ipak neće biti lako da uspostavi ravnotežu između kritika i saradnje sa predsednikom SAD. Otežavajuću okolnost joj čini to što njen kancelarski protivkandidat iz redova SPD-a Martin Šulc ne krije da će imati znatno oštriji ton prema Trampu, dok nasuprot tome njen bavarski partner u demohrišćanskom bloku Zehofer i dalje ima jake simpatije prema Trampu.