СТАРА ЉУБАВ ЗАБОРАВА НЕМА

Бивши главни уредник крагујевачких „Погледа” Милосав Самарџић, у последњем НИН-у пише о бившим новинарима („само о онима који су ми остали у сећању”) овог „екстремно националистичког гласила”, како је на самом почетку излажења, крајем минулог века, власт означила овај недељник чији је тираж достизао и 200.000 примерака. Бавио се рехабилитацијом Драже Михаиловића и четничког покрета.

Највише се, вели, сећа Видосава Стевановића, писца, који је „дуго писао колумну у ’Погледима’”. Затим, био је ту и Веран Матић. Године 1990. био је новинар Радија Б92, гласила Савеза социјалистичке омладине Београда, где је Самарџића звао да гостује. Потом му је организовао промоцију часописа у Дому омладине и представио га „бираним речима”. Уз Самарџића ту су седели и „сарадници” Никола Милошевић и Коста Чавошки. А Веран је за „Погледе” радио интервјуе са истакнутим четничким командантима из емиграције. Радио их је уживo за Б92 па би после прекуцане текстове давао у часопис. „Остале су ми у сећању корекције тих текстова, пошто се у писању није тако добро сналазио”, пише Самарџић и додаје да „није стекао богзна какво мишљење о његовим способностима”. Зато се и изненадио што су западни фондови баш од Б92 направили тако јаку медијску кућу.

„Биљана Србљановић је била студенткиња драме, која је у ’Погледима’ пекла занат драмског критичара.”. Била је неупадљива и једна од „пулена” Исидоре Бјелице, тада асистенткиње на Факултету драмских уметности, која ју је, пише Самарџић, као и неке друге своје студенте, хвалила као „нашу – у смислу десничарску и четничку – авангардну омладину”. Касније је, по Самарџићу, Србљановићева постала „нека врста софистицираног Петра Луковића”. Запрепастила га је, вели, „дубина мржње према српској традицији и нарочито према епископу Николају Велимировићу”.

Следећи сарадник којег Самарџић описује је Ђорђе Милосављевић („још један из Исидорине екипе”), филмски сценариста који је такође пример „потпуног обрта”. То Самарџић доказује наводима из Милосављевићевих сценарија, потпомогнут анализом др Слободана Антонића.

И на крају, посебну пажњу поклања Николи Самарџићу „писцу каквог би сваки часопис пожелео”, иако му је сметала „његова оштрина”. Милосав наводи шест цитата из Николиних текстова које је у „Погледима” писао између 1991. и 1993. Данас је Никола Самарџић потпредседник ЛДП-а „странке која је, по мом мишљењу, најцрња појава савремене српске политичке сцене”.

У „Печату” (Лист слободне Србије), који је изашао дан после НИН-а, објављен је разговор са Оливером Катарином, уметницом, где на питање како је проглашена антигеј иконом, одговара да је то било случајно, тако што је седела у Градској кафани и видела поменуту параду, а новинарки „Данаса” која јој је пришла и замолила да прокоментарише призор рекла да „Србија пати од беле куге, и да се питам кога ће то волети наше девојчице, ако сви дечаци буду волели дечаке. То је било све што сам рекла”. Биљана Србљановић је направила конференцију за новинаре и тражила да је треба ставити на стуб срама и да је начин на који се бори за своје идеје „на граници проституције”.

Оливера је одговорила Биљани да је ,,... некада била велики српски националиста, да је прихватила награду четничког идеолога Кашиковића коју јој је доделила Даница Драшковић, а сада је антисрпкиња до усијања. Никада ми није одговорила”.

Биљана Србљановић данас је друга на посланичкој листи ЛДП-а Чеде Јовановића и његова кандидаткиња за градоначелника Београда.

Изгледа да се између дела бивших сарадника „Погледа” и Јовановића развила узајамна допадљивост, на шта не гледају сви благонаклоно. Па ни дојучерашњи истомишљеници и коалициони партнери, као што је Либерални савез Војводине. Како пише „Газета” (прекјуче, под насловом „ЛСВ ударио на ЛДП”) функционер наведене партије Александар Мартон изјавио је да је деведесетих година Ч. Јовановић „био у екстремно десном делу политичког спектра” а да је Никола Самарџић, данас потпредседник ЛДП-а, писао „за екстремно десни лист ’Погледи’”. Због тога, рекао је Мартон, немају право да било коме „држе лекције о принципијелности”.

Уместо прозваних, одговорио је Небојша Миленковић, функционер ЛДП-а. Између осталог рекао је да је „поражавајуће да ЛСВ у име коалиције која се наводно бори за европску Србију, напада ЛДП на исти начин као мафијашки и ДБ-овски медији и Коштуничини аналитичари и новинари”. (На кога ли је мислио?)

Али није порекао тврдњу колеге из ЛСВ-а.