Колико лица има Тереза Меј

Противила се изласку Острва из Европске уније пре него ће постати премијерка постбрегзитовске владе. Упозоравала је да је напуштање јединственог европског тржишта друго име за пропаст земље, а потом га се одрекла.

Осудила је то што је Доналд Трамп потписао забрану уласка у САД грађанима седам муслиманских земаља, а недавно је говорила да Србија и друге „криминалне” државе не треба да уђу у ЕУ, док јој је сада на првом месту контрола граница своје земље. 

Делује као да Тереза Меј глуми у позоришту уместо што седи на челу британске владе.

Последње лице је показала осудивши то што је Трамп потписао забрану уласка у Америку држављанима седам земаља рекавши да његова одлука „доприноси поделама”.

Мада, више делује да је тада ставила нову маску јер је осуда уследила након што су Британци широм земље изашли на улице тражећи да повуче позив у државну посету америчком председнику. Јак притисак стигао је и из парламента предвођен Џеремијем Корбином који јој је предвидео пад популарности у народу ако се јасно не успротиви Трамповој политици.

Послушала је лабуристу, а пре недељу дана је потрчала да се у Вашингтону прва рукује с новим шефом Беле куће и одмах га с црвеног тепиха позвала да посети Лондон иако је, наводно, знала да ће он потписати ову забрану.

Ипак, премијерка, упркос петицији која сада броји 1,6 милиона потписа, не повлачи позив у госте америчком председнику јер сматра да је то у интересу нације и одбране британских вредности. Дакле, испада да је у интересу нације и њихових вредности да влада и краљевска породица госте човека којег је премијерка управо осудила да води политику раздора и злоупотребе заједничких вредности.

Као да глуми улогу подвојене личности, Мејова успева збунити тако да јавност не зна шта да мисли ни о њеном накнадном неслагању с Трамповом забраном.

Сетимо се само да је она два месеца пре „брегзита” саветовала Британце да ставе прст на чело и добро промисле да ли им је у интересу да подрже безусловно проширење Европске уније пријемом Турске и балканских земља са Србијом на челу.

„То су сиромашне земље које имају озбиљних проблема с организованим криминалом, корупцијом, а некада и тероризмом”, говорила је Мејова, тада министарка унутрашњих послова у влади Дејвида Камерона. При том, прекоре прекоокеанском првом човеку шаље особа која ће као кроз сито на Острво пропуштати грађане 27 чланица ЕУ – најмоћнијих и најразвијенијих европских држава.

Биће занимљиво видети које услове треба да задовољи онај ко жели да убудуће крочи на британско тле када је и до сада њихову визу било теже добити него амерички зелени картон, који се, уосталом, извлачи на лутрији.

Иако делује да англоамерички двојац сличи, Мејова је у наступу прагматична, а Трамп је галамџија који, испоставља се, иде у кампањи зацртаним путем испуњавајући обећања, због којих је, каква год да су, постао председник. Мејова је пак у сенци чекала исход мушке постреферендумске битке и у једном тренутку преузела вођство радећи управо све против чега се борила до 23. јуна.

У кампањи се уз Дејвида Камерона, истина, није претерано истицала, али је иза затворених врата, пре свега оних у Голдман Саксу, банкарима говорила о разорним последицама „брегзита” и краху домаће економије јер ће озбиљне компаније напустити Острво и прећи у континентални део Европе.

Од оног што сада прича народу док је раније друго говорила банкарима, погубније је сазнање да на власти олако игнорише сопствена упозорења. 

Мејова је одабрала такозвани тврди развод с Бриселом – напуштање јединственог тржишта зарад контроле граница – који ће почети чим, до краја марта, активира члан 50 Лисабонског споразума. У томе јој је у четвртак, после дводневне полемике, зелено светло дао парламент.

Оштра дискусија у парламенту после које је уследило очекивано – да неће ићи против изборне воље народа и премијеркиног већ истакнутог плана – показала је да су посланици у овом случају били само статисти у Мејовој представи.

Штавише, парламент не би ни добио прилику да одлучује о начину на који ће се водити преговори о иступању да Врховни суд по тужби није наложио да се ова стара институција демократије не сме прескочити.  

Мејова никако да скине маске и буде искрена према свом народу, на шта је позивају откад је постала премијерка. Труди се да не разочара већину која је гласала за „брегзит” – највише због контроле имиграната, који им узимају послове, нарушавају суверенитет и идентитет – и умири оне који нису желели да напусте ЕУ и њено тржиште.

С обзиром на то да мишљење мења у зависности од тога ко јој је претходне вечери скандирао под прозором у Даунинг стриту, можда у двогодишњим преговорима с Бриселом борба за јединствено тржиште постане главна амбиција владе.

Ко зна – колико лица има Тереза Меј.