У Робним резервама први пут и залихе воде

Дирекција за робне резерве недавно је, уз остале основне животне намирнице, први пут организовала и набавку пијаће воде, изјавила је за „Политику” в. д. директора Дирекције републичких робних резерви Зорица Анђелковић.

Она је рекла да је досадашње искуство, после великих поплава 2014. године али и у току мигрантске кризе, показало да су у таквим ситуацијама људима најпотребнији хлеб и вода.

– Анализом садржаја робних резерви у ЕУ дошли смо до тога да Србија у своје залихе може да уврсти и воду. То нам показују примери из Словеније, Чешке, Пољске. Већ смо имали једну набавку и оне ће од ове године бити организоване у континуитету – рекла је Анђелковићева.

За хитне интервенције набављено је око 100.000 литара воде, она се чува код произвођача и редовно обнавља тако да држава може да реагује у кризним ситуацијама.

Анђелковићева је рекла да је недавно организована и опсежна контрола и да у Робним резервама има довољно залиха енергената и хране.

Закон регулише које су то основне намирнице које се набављају и чувају у складиштима Робних резерви, а на тендеру се бирају овлашћени складиштари.    

– Имамо довољно пшенице, кукуруза, шећера, уља… Нема мањкова, та роба је и физички расположива у сваком тренутку. Редовна контрола складиштара је најважнија и ми више немамо, као некада, ситуацију да се неодговорно посеже за робом у власништву државе – рекла је Анђелковићева. Робне резерве формиране су тако да се користе за ванредне ситуације и у ратним условима, а такође и у неким већим поремећајима на тржишту. 

У неким државама у оквиру Робних резерви постоје разграничене стратешке залихе робе које се формирају због потенцијалне ратне угрожености, природних непогода и катастрофа.

У Хрватској према писању медија постоји неколико складишта чије су локације тајне и за њих зна свега неколико људи у држави.

Део те робе и хране може се користити за помоћ другим државама. Како сазнајемо, оваква разграничења постоје у Хрватској чији је закон усаглашен са правилима ЕУ. Али и Србија има објекте са залихама које су од војног значаја за које знају само у Министарству одбране.

– Недавно смо упутили иницијативу надлежним министарствима да ове године започнемо процедуру измене Закона о робним резервама. Тако да очекујемо да ћемо и домаће прописе ускладити са захтевима Европске уније – каже наша саговорница, додајући да у Хрватској такође постоји и законска могућност самофинансирања, док се наше Робне резерве финансирају искључиво из буџета. Сва средства које приходују од камата и наплате старих потраживања иду директно у републички буџет.

– Како би Робне резерве могле да буде организоване у будућности зависиће од става Министарства трговине, пољопривреде и финансија. Јавном расправом доћи ћемо до најприхватљивијег модела за Србију – рекла је Анђелковићева.

Последња измена закона о Робним резервама била је 2013. године. Тада је први пут уведен систем обавезних резерви нафте и деривата нафте којим, као и робним резервама, управља Дирекција за робне резерве.