Београд оптужен да дели Косово

Београд је јуче оптужен да прекраја мапу Косова. Водећи западни листови („Њујорк тајмс” и лондонски „Гардијан”) јавили су да је Србија и званично предложила етничку поделу Косова. Тај закључак извели су на основу предлог споразума који је министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић прошле недеље упутио УН. Реч је о документу који се, како је министар у петак рекао за наш лист, односи на „функционално одвајање Срба и косовских Албанаца” после једностраног проглашења независности Косова. Споразум у Београду није званично предочен јавности, а председник Србије Борис Тадић изјавио је да није био упознат с њим пре него што га је Самарџић у недељу предао Унмику. „Политика” јуче није успела да добије коментар Министарства за Косово и Метохију на овакво тумачење предлога споразума. Власт у Београду, међутим, од почетка, и званично и иза затворених врата, енергично одбија сваки разговор о евентуалној подели Косова, сматрајући је неспојивом са одбраном интегритета земље. Свеједно, из Вашингтона и Брисела често стижу инсинуације да Србија заправо тежи подели као свом крајњем циљу.

„Предлог власти у Београду представља врхунац кампање Србије усмерен ка учвршћивању сопствене административне и политичке контроле на северу Косова, где већину становништва чине Срби”, пише „Њујорк тајмс” и оцењује да је ово у највећој мери симболичан потез Београда, пошто су против њега Албанци, а „извесно је да ће га европске државе и САД одбацити у Савету безбедности”. Предлог споразума, међутим, не односи се само на север покрајине него на све српске општине, и подразумева координацију са Унмиком у заједничком спровођењу Резолуције Савета безбедности УН 1244 у областима полиције, судства, царина, транспорта, верског и културног наслеђа.

Портпарол Унмика Александар Иванко јуче је најавио да се ускоро очекује одговор из Њујорка, али је пренео став заменика шефа Унмика Ларија Росина да поједини сегменти из тог споразума нису у складу са мандатом који Унмик има на Косову. Он је, такође, одбацио поделу Косова као могућност „због тога што доста Срба живи у енклавама и они морају да сарађују са својим комшијама”.

Међутим, новинар листа „Економист” Тим Џуда рекао је јуче Танјугу да је предлог споразума „на известан начин, предлог за поделу јужне српске покрајине, али и узимање једног дела од онога што је Ахтисари нудио, без признавања Косова као државе”. Он је објаснио да предлог представља успостављање српске аутономије на други начин: за српске енклаве држава неће бити Косово, него Србија.

Косовски председник и премијер јуче су одбацили било какав план који предвиђа поделу, оценивши да је Косово „најсигурнија и најзаштићенија држава, чија је територија јединствена и недељива”.

Представници косовске власти су предлог Београда упућен УН схватили као провокацију, а Би-Би-Си је прошле недеље, после сукоба између Срба и мировних снага, пренео текст из приштинског „Коха диторе” у коме се наводи да су Срби желели да тестирају НАТО и виде колико су били озбиљни када су рекли да неће дозволити никакво насиље на Косову, ма ко га изазвао.

-----------------------------------------------------------

Свилановић: Без линије север-југ

Након што је Самарџић у „Политици” обелоданио обрисе свог предлога, функционер Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић упоредио га је са идејом „нетериторијалне федерације” којом се „заиста отвара тема поделе, али поделе која није територијализована, него персонализована”.

Он је као пример нетериторијалне федерације навео Македонију, чији државни врх одбија да употреби тај термин „јер не желе да други њихову земљу виде као нетериторијализовану федерацију”.

Иако Македонци не прихватају да им држава није национална, она је суштински двоетничка, односно њихови политички теоретичари тај систем зову „нетериторијалном федерацијом”. У Бившој Југословенској Републици Македонији постоје два бирачка тела, македонско и албанско, а после избора победници из једне и друге групације праве владу (овог пута је у владајућу коалицију ушла највећа албанска опозициона странка) независно од тога да ли је реч о идеолошки компатибилним странкама. Не постоје линије раздвајања, региони нити ентитети, али Уставом, Охридским споразумом и законом о територијалној организацији државе, прецизно је уређено функционисање општина са већинским македонским и албанским становништвом.

Ако би била прихваћена идеја о нетериторијалној федерацији унутар Косова и Метохије, њоме такође не би били дефинисани ентитети, била би превазиђена подела север-југ, а постигло би се дефинисање и функционисање општина са већинским српским и албанским становништвом, што је већ предвиђено Ахтисаријевим планом о децентрализацији.

Биљана Митриновић

-----------------------------------------------------------

Корејски модел за признавање Косова

У круговима ЕУ и САД тренутно се разматра могућност да се за признавање независности Косова дугорочно посегне за формулом пријема обе корејске државе у чланство УН (1991), иако је Русија ставила до знања да неће прихватити понављање таквог случаја.

Како Бета сазнаје у изворима ЕУ, то још не значи да се већ ради на конкретној стратегији, али овакво размишљање је усмерено на то да више од половине земаља чланица УН признају независност Косова, а потом би у СБ УН требало да се издејствује да о чланству у УН одлучује Генерална скупштина светске организације.

То се управо догодило у случају две Кореје, кад је Савет безбедности, пошто у том телу није постигнута сагласност о пријему у чланство Сеула и Пјонгјанга, пристао да о томе одлучи Генерална скупштина УН.

За такву одлуку била је потребна сагласност две трећине чланица УН, што је засад, сматрају у Бриселу, веома тешко замислити као неку блиску могућност у случају Косова, већ би то пре могло трајати дуги низ година.

(/slika2)Могуће је да се, ако изостане масовније признавање власти у Приштини, покуша и са давањем статуса „царинске територије” Косову, што би могло на „мала врата” увести Косово у неке међународне организације.

У међувремену ће се наставити са стратегијом истовременог останка Унмика и Кфора и долазеће мисије ЕУ – Еулекса на Косово, која има јасан и чврст циљ да буде размештена на целој косовској територији.

Уочи ускршњих празника на састанку Политичко-безбедносног комитета (ПБК) ЕУ заповедник Еулекса пензионисани француски генерал Де Кермабон је објаснио да Еулекс мора бити размештен на целој територији Косова зато што „мисија ЕУ као превасходни циљ има обезбеђење потпуне заштите косовских Срба”.

Високи званичник ЕУ Штефан Лене рекао је на том састанку да је нужан дијалог с Београдом, управо да би се српским властима објаснило шта је суштински задатак Еулекса, „утолико пре што су и односи Унмика с косовским Србима запали у велике тешкоће”.

Одговарајући на примедбе да Срби желе да управљају собом на неки дужи рок, Лене је рекао да то првенствено не прихватају САД, а ни неки европски партнери и да се очекује да овај „болни тренутак” за српску страну после проглашавања независности постепено прође.

На састанку ПБК остало је недоречено како ће Еулекс моћи да преузима овлашћења, кад још није нађено ни коначно решење за примену правне основе, иако већина партнера у ЕУ сматрају да то јесте Резолуција 1244 СБ УН.

-----------------------------------------------------------

Росин: О Самарџићевом предлогу се може разговарати

Приштина - Први заменик шефа Унмика Лари Росин изјавио је јуче да предлог српског министра за Косово и Метохију Слободана Самарџића може бити основа за разговор Београда и цивилне мисије УН, али да „многи делови плана нису у сагласности са мандатом Унмика”.

Росин је рекао да је предлог српске стране тренутно у Њујорку, одакле се очекују инструкције како да Унмик даље поступа.

Заменик шефа Унмика је одбио да говори о неспоразумима између њега и регионалног администратора у Косовској Митровици Џералда Галучија у вези са прошлонедељном акцијом Унмик-полиције и Кфора у згради суда у северном делу Косовске Митровице.

Росин је рекао да се ради о унутрашњим питањима Унмика.

Амерички дипломата у мисији УН на Косову састао се јуче са министром за локалну управу Садријем Фератијем, који га је обавестио да косовске институције раде на окончању припрема процеса реформе локалне управе и децентрализацији, али да им је ради успешног завршетка процеса неопходна помоћ Унмика и Еулекса.

Танјуг