Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трамвај звани самоћа

Потпис Укрцавањем у „швајцарац” на линији шест у Ташмајданском парку почело одмотавање прича из свакодневице
Трамвај звани самоћа
Приче из трамваја (Фото УК „Вук Стефановић Караџић”)

Животне приче не бирају место где ће да се преду, без обзира на то да ли су тужне, смешне или драматичне. Свако ко се вози градским превозом, хтео то или не, слуша исповести непознатих људи. Четири такве премијерно су испричане у „швајцарцу” на линији број шест.

Публика у улози путника с глумачком екипом укрцала се код Ташмајданског парка. Вожња током које се играла представа „Трамвај звани самоћа”, у продукцији Установе културе „Вук Стефановић Караџић” и сарадњи с Градским саобраћајним предузећем, имала је трасу до окретнице у Булевару краља Александра и Устаничке, па натраг до Ташмајдана.

Режију је урадио Стеван Бодрожа, а текст су написале студенткиње треће године драматургије Факултета драмских уметности Мина Ћирић, Маша Радић, Неда Гојковић и Галина Максимовић. Свака од њих креирала је своју причу.

У једној се налази млади брачни пар. Живе наизглед без трзавица док случајно у трамвају не сретну његову бившу девојку. Током друге трамвајске тетралогије појављују се брат и сестра, по оцу. Они имају различите националне идентитете, а о томе ко су и шта су, као деца разведених родитеља, покушавају да докуче у тренутку када иду на очево венчање с трећом женом.

Места је било и да се током „клацкања” од станице до станице разоткрије шта мучи две жене као мајку и кћерку, док се на крају драмског миљеа појављују отац и кћерка који баш у „шестици” траже дементну баку. Ипак, старице нема иако се сваки дан вози баш на овој линији на којој су се разоткриле многе ствари из наше свакодневице од љубавних до породичних.

„Много обраћам пажњу колико људи гласно говоре и сви у трамвају чују шта се прича. Градски превоз једна је јако чудна појава за испољавање разних емоција – сматра глумица Јасмина Аврамовић, а њена колегиница Анђела Јовановић додаје да се комад у коме игра бави темом усамљености.

У глумачком ансамблу су и Тијана Чуровић, Јасмина Вечански, Милица Стефановић, Марија Опсеница, Ивана Николић, Иван Томић, Жељко Максимовић, Стефан Радоњић и Ђорђе Марковић. За костимографију је била задужена Владислава Јолџић.

„Трамвај звани самоћа” возиће 9, 17. и 25. фебруара од 17.30 часова, а синоћ је међу званицама које су се возиле био и директор ГСП-а Жељко Милковић. Овај омнибус пројекат настао је у сарадњи с професором Бошком Милином с Катедре за драматургију ФДУ.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Grmeč
Bule,koliko si uzeo provizijo za ovaj nebulozni plagijat iz inostranstva?Jel ovo gledao tata Goran?VESIĆ!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.