Берлин избеглицама нуди 1.200 евра да оду

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Премда немачки десничарски политичари и многи међународни медији и даље истичу да Ангела Меркел води либералну мигрантску политику, ова изборна година у Немачкој доказаће много јасније да канцеларка више није „избегличка мајка Тереза”. Не само да је Меркелова својим министрима и државним службеницима наложила да буду што ефикаснији у депортовању свих оних који нису добили азил у Немачкој већ је протекле среде почео програм давања најмање 1.200 евра сваком тражиоцу азила којем још није обрађен захтев, а жели да га повуче и добровољно се врати у своју домовину.

Немачка Савезна служба за миграције и избеглице (БАМФ), у сарадњи са Међународном организацијом за миграције, покренула је овај програм финансијског награђивања тражилаца азила, при чему је за ове исплате издвојено око 40 милиона евра.

„У 2016. се око 55.000 људи добровољно вратило у своје домовине, што је пораст у односу на годину пре (када се вратило око 35.000). Сада имамо добре услове са нашим додатним буџетом (за још једно повећање добровољних повратака)”, истиче у разговорима за немачке медије Јута Корт, шефица БАМФ-а.

У протекле две године у Немачку је без папира дошло 1,17 милиона људи, а БАМФ се бори са својим поприлично спорим одлучивањем о поднетим захтевима за азил, па тако још није обрађено око 430.000 захтева. Како би бар део тражилаца азила мотивисали да оду и пре него што (не) добију азил, Немачка је осмислила финансијску шему по којој ће свака новопридошлица старија од 12 година добити 1.200 евра уколико повуче свој захтев и добровољно оде из Немачке. Онима којима је захтев већ одбијен нуди се 800 евра уколико се на ту одлуку не жале суду и оду добровољно. За добровољни одлазак, породицама од пет и више чланова на основну суму нуди се и додатних 500 евра за сваког члана породице, укључујући и децу млађу од 12 година. Новац се нуди чак и онима који већ годинама живе у Немачкој са својеврсном привременом дозволом за боравак, иако немају услове за азил.

„За оне који немају шансе да остану у Немачкој, добровољни одлазак је боља опција од депортације”, рекао је министар унутрашњих послова Томас де Мезијер, мислећи на држављане земаља као што су Мароко, Тунис и Алжир.

Међутим, овај програм има и извесна ограничења, па тако ову финансијску „мотивацију” не могу да добију они који имају сопствена средства, потом Сиријци, јер им је земља у рату, али и држављани појединих земаља, попут земаља западног Балкана.

Иако се чини да су ове финансијске исплате очајанички покушај немачке владе да смањи број избеглица, заправо је новац који ће људима дати кроз овај програм знатно мањи од трошкова које сноси када их на силу депортује. С друге стране, питање је колико ће заиста овај новац мотивисати мигранте, који су дошли са Блиског истока и из северне Африке, будући да управо анализа БАМФ-а указује да је свака ова избеглица на путу до Немачке била 35 дана, потрошивши око 7.100 евра.

Овај програм наишао је на оштре критике хуманитарних организација, међу којима и организације Дијаконије, која је под окриљен немачких протестантских црква. Стручњак ове организације Дитрих Екеберг сматра да новац који се даје избеглицама представља својеврсне „губи се” бонусе, те да постоји „невероватна количина политичког притиска” да се што већи број људи усмери ка добровољном одласку.

„Сматрам да је овај пропис посебно споран јер је направљен тако да спречи тражиоце азила да се на одбијене захтеве жале суду”, рекао је Екеберг за радио Дојчландрундфунк, додајући да ови „губи се” бонуси само ситуацију са избеглицама отежавају, јер подгревају предрасуде о мигрантима и избеглицама.

Он истиче да ова иницијатива заправо нема циљ да помогне људима да се реинтегришу у сопствену земљу порекла, већ само да се Немачка отараси избеглица.

На „мети” овог програма су углавном држављани афричких земаља, али и многих блискоисточних, међу којима је највише Авганистанаца. Да остану у Немачкој неће им помоћи ни ако су у Немачкој бити жртве неког расистичког напада, будући да је влада одбила предлог лево оријентисане опозиције да избеглице нападнуте од немачких десничарских екстремиста уживају заштиту државе и добију бар привремену дозволу боравка. Немачка покрајина Бранденбург је, међутим, одлучила да нападнуте мигранте, који нису добили азил, не депортује бар док не прође истрага и судски процес против њихових нападача, чиме жели да покаже нападачима да њихови напади имају супротни ефекат од жељеног.

Без обзира на одлуку Бранденбурга, савезна влада настоји да пооштри своју политику, при чему ће на решавање избегличке кризе Немачка и ове, баш као и прошле године, потрошити више од 21 милијарде евра. После децембарског терористичког напада на божићни вашар у Берлину, који је извео Тунишанин којег немачке власти нису успеле да депортују, министар Де Мезијер јер предложио многе мере, међу којима је оснивање савезних центара за депортације у близини великих аеродрома и стављање електронске наногвице за праћење кретања сваког мигранта за којег се сумња да има везе са терористичким организацијама. Осим тога, те сумњиве особе сада ће моћи да буду лакше депортоване, јер је то одобрио Европски суд правде.