Berlin izbeglicama nudi 1.200 evra da odu

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Premda nemački desničarski političari i mnogi međunarodni mediji i dalje ističu da Angela Merkel vodi liberalnu migrantsku politiku, ova izborna godina u Nemačkoj dokazaće mnogo jasnije da kancelarka više nije „izbeglička majka Tereza”. Ne samo da je Merkelova svojim ministrima i državnim službenicima naložila da budu što efikasniji u deportovanju svih onih koji nisu dobili azil u Nemačkoj već je protekle srede počeo program davanja najmanje 1.200 evra svakom tražiocu azila kojem još nije obrađen zahtev, a želi da ga povuče i dobrovoljno se vrati u svoju domovinu.

Nemačka Savezna služba za migracije i izbeglice (BAMF), u saradnji sa Međunarodnom organizacijom za migracije, pokrenula je ovaj program finansijskog nagrađivanja tražilaca azila, pri čemu je za ove isplate izdvojeno oko 40 miliona evra.

„U 2016. se oko 55.000 ljudi dobrovoljno vratilo u svoje domovine, što je porast u odnosu na godinu pre (kada se vratilo oko 35.000). Sada imamo dobre uslove sa našim dodatnim budžetom (za još jedno povećanje dobrovoljnih povrataka)”, ističe u razgovorima za nemačke medije Juta Kort, šefica BAMF-a.

U protekle dve godine u Nemačku je bez papira došlo 1,17 miliona ljudi, a BAMF se bori sa svojim poprilično sporim odlučivanjem o podnetim zahtevima za azil, pa tako još nije obrađeno oko 430.000 zahteva. Kako bi bar deo tražilaca azila motivisali da odu i pre nego što (ne) dobiju azil, Nemačka je osmislila finansijsku šemu po kojoj će svaka novopridošlica starija od 12 godina dobiti 1.200 evra ukoliko povuče svoj zahtev i dobrovoljno ode iz Nemačke. Onima kojima je zahtev već odbijen nudi se 800 evra ukoliko se na tu odluku ne žale sudu i odu dobrovoljno. Za dobrovoljni odlazak, porodicama od pet i više članova na osnovnu sumu nudi se i dodatnih 500 evra za svakog člana porodice, uključujući i decu mlađu od 12 godina. Novac se nudi čak i onima koji već godinama žive u Nemačkoj sa svojevrsnom privremenom dozvolom za boravak, iako nemaju uslove za azil.

„Za one koji nemaju šanse da ostanu u Nemačkoj, dobrovoljni odlazak je bolja opcija od deportacije”, rekao je ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, misleći na državljane zemalja kao što su Maroko, Tunis i Alžir.

Međutim, ovaj program ima i izvesna ograničenja, pa tako ovu finansijsku „motivaciju” ne mogu da dobiju oni koji imaju sopstvena sredstva, potom Sirijci, jer im je zemlja u ratu, ali i državljani pojedinih zemalja, poput zemalja zapadnog Balkana.

Iako se čini da su ove finansijske isplate očajanički pokušaj nemačke vlade da smanji broj izbeglica, zapravo je novac koji će ljudima dati kroz ovaj program znatno manji od troškova koje snosi kada ih na silu deportuje. S druge strane, pitanje je koliko će zaista ovaj novac motivisati migrante, koji su došli sa Bliskog istoka i iz severne Afrike, budući da upravo analiza BAMF-a ukazuje da je svaka ova izbeglica na putu do Nemačke bila 35 dana, potrošivši oko 7.100 evra.

Ovaj program naišao je na oštre kritike humanitarnih organizacija, među kojima i organizacije Dijakonije, koja je pod okriljen nemačkih protestantskih crkva. Stručnjak ove organizacije Ditrih Ekeberg smatra da novac koji se daje izbeglicama predstavlja svojevrsne „gubi se” bonuse, te da postoji „neverovatna količina političkog pritiska” da se što veći broj ljudi usmeri ka dobrovoljnom odlasku.

„Smatram da je ovaj propis posebno sporan jer je napravljen tako da spreči tražioce azila da se na odbijene zahteve žale sudu”, rekao je Ekeberg za radio Dojčlandrundfunk, dodajući da ovi „gubi se” bonusi samo situaciju sa izbeglicama otežavaju, jer podgrevaju predrasude o migrantima i izbeglicama.

On ističe da ova inicijativa zapravo nema cilj da pomogne ljudima da se reintegrišu u sopstvenu zemlju porekla, već samo da se Nemačka otarasi izbeglica.

Na „meti” ovog programa su uglavnom državljani afričkih zemalja, ali i mnogih bliskoistočnih, među kojima je najviše Avganistanaca. Da ostanu u Nemačkoj neće im pomoći ni ako su u Nemačkoj biti žrtve nekog rasističkog napada, budući da je vlada odbila predlog levo orijentisane opozicije da izbeglice napadnute od nemačkih desničarskih ekstremista uživaju zaštitu države i dobiju bar privremenu dozvolu boravka. Nemačka pokrajina Brandenburg je, međutim, odlučila da napadnute migrante, koji nisu dobili azil, ne deportuje bar dok ne prođe istraga i sudski proces protiv njihovih napadača, čime želi da pokaže napadačima da njihovi napadi imaju suprotni efekat od željenog.

Bez obzira na odluku Brandenburga, savezna vlada nastoji da pooštri svoju politiku, pri čemu će na rešavanje izbegličke krize Nemačka i ove, baš kao i prošle godine, potrošiti više od 21 milijarde evra. Posle decembarskog terorističkog napada na božićni vašar u Berlinu, koji je izveo Tunišanin kojeg nemačke vlasti nisu uspele da deportuju, ministar De Mezijer jer predložio mnoge mere, među kojima je osnivanje saveznih centara za deportacije u blizini velikih aerodroma i stavljanje elektronske nanogvice za praćenje kretanja svakog migranta za kojeg se sumnja da ima veze sa terorističkim organizacijama. Osim toga, te sumnjive osobe sada će moći da budu lakše deportovane, jer je to odobrio Evropski sud pravde.