Постоји решење за насртљиве продавце

Увођењем регистра „Не зови” Хрватска регулаторна агенција за мрежне делатности – ХАКОМ, одлучила да стане на пут насртљивим трговцима који телефоном нуде разне производе и услуге и на овај начин узнемиравају грађане. Свако ко има овакав проблем може да се пријави у регистар и заувек блокира позиве ових трговаца. Како јављају хрватски медији, да би се уписали у регистар „Не зови” и решили се досадних маркетиншких порука, свом оператеру морају да пошаљу писмени захтев путем посебног обрасца. У овај регистар биће, наводно, уписани у року од недељу дана од примања захтева.

– Телефони нам звоне свакодневно. Међутим, када је с друге стране линије трговац који покушава нешто да нам прода, то зна да буде прилично иритантно. Најчешће нуде услуге из области телефоније, часописе и слично – неке су од жалби потрошача.

Нежељене позиве многи грађани пријавили су удружењу за заштиту потрошача.

У Хрватској заједници за заштиту потрошача кажу да су им се грађани јављали врло често и да је реч углавном о онима старије доби, који су склопили некакав уговор, а нису били свесни у ствари да су склопили уговор или да нису били у могућности да донесу рационалну одлуку у вези са оним што им се нудило преко телефона. Према одлуци ХАКОМ-а, када се неко једном упише у овај регистар, трговци више не смеју да му досађују својим понудама. У супротном плаћају казне, у распону од 10 до чак 100.000 куна.

Телемаркетинг и насртљиви трговци који злоупотребљавају базе података и телефоне грађана користе како би им понудили разне производе проблем су и потрошача у Србији. Према подацима овдашњих потрошачких организација, грађани се на ову врсту маркетинга жале свакодневно, а најчешће у ситуацијама када под притиском и необавештени, на овај начин купе неки производ на даљину, а онда се предомисле.– Оглашавали смо се по овом питању више пута. Чак смо контактирали са агенцијама које се баве продајом путем телефона и покушавали да сазнамо по ком принципу послују. Поражавајуће је да да они у свом систему немају податке о томе да ли је оператер већ некога звао и да ли је та особа одбила понуду, па се дешава да исти број зове неколико оператера из исте агенције – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

Он каже да би требало и код нас решити овај проблем на начин на који су то урадили у Хрватској јер се показало да су надлежно министарство и инспекција немоћни да заштите грађане.

Закон о заштити потрошача иначе забрањује насртљиво пословање, а то значи да, ако вас из једне фирме зову телефоном и нуде одређени производ, а ви им стриктно кажете да не желите да вас више контактирају, онда по правилу не би требало то ни да чине. Чим се исти позив понови, он се по закону сматра насртљивим пословањем, а за то је надлежна тржишна инспекција којој грађани могу да се жале.– Закон о трговини и Закон о заштити потрошача не забрањује продају „на даљину”, тј. продају „преко кућног прага”, али постоје тачно одређена правила како се тргује на овај начин и како се решавају могући спорови – каже Паповић и додаје да је инспекција дужна да реагује и у случају да је потрошач због необавештености ушао у неки уговорни однос, али се из неког разлога касније предомислио.– Потрошаче саветујемо да имају у виду да је њихово законско право да у року од 14 дана од момента склапања купопродајног уговора, тај уговор могу да откажу, без плаћања производа, без икаквог образложења – каже наш саговорник из НОПС-а и додаје да је отказивање уговора могуће и после 14 дана, али је купац у том случају обавезан да наведе разлоге.

У НОПС-у кажу да се ова врста трговине код нас толико одомаћила и да је потребно што пре реаговати и кажњавати све агенције које на овај начин покушавају да дођу до купаца и продају им робу и услуге. – Један од наших предлога јесте и увођење прекршајног налога који би, сигуран сам, решио проблем.

Како је „Политика” већ писала, тржишна инспекција, која је раније имала већа овлашћења и бавила се и решавањем појединачних потрошачких проблема, сада има мање надлежности и трговци их не доживљавају као претњу. Сви спорни случајеви одлазе на крају на суд, судови су преоптерећени и спори и они то злоупотребљавају.

Управо због тога НОПС је предложио увођење прекршајних налога који би у пракси омогућавали инспекторима да све прекршаје, па и овакве у случају насртљивог пословања, кажњавају на лицу места.

– По закону они и сада могу бити кажњени новчано од 300.000 до милион динара, али случајеви иду на суд. Ми тражимо да казне буду и мање од 50.000 до 100.000 динара, али би судови били растерећени, а средства од казни могла би да иду у буџет и добро се искористе. Ефекат на трговце и све оне који не поштују закон би се одмах осетио – каже Паповић.

У Министарству трговине су раније за „Политику” изјавили да је Закон о заштити потрошача усклађен са европским и да није могуће враћати надлежност инспекције на ниво пре доношења овог прописа, али да се слажу како идеја о прекршајном налогу није лоша.