Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Све дужа листа лоших директора

У Агенцији за привредне регистре од недавно и подаци НБС о привременим ограничењима којих има 276.000
 Све дужа листа лоших директора
(Фото Пиксабеј)

Да ли је пословном партнеру забрањено да се бави неком делатношћу, да ли је починио кривично дело, привредни преступ, не плаћа порез, да ли је некоме инспекција изрекла неку меру све то могу да сазнају привредници захваљујући све потпунијој бази података Агенције за привредне регистре (АПР). Јер, од 19. јануара у њиховој Централној евиденцији привремених ограничења доступни су подаци и из принудне наплате Народне банке Србије. Овим је практично допуњена такозвана црна листа привредника која постоји од 1. јуна прошле године. На почетку објављивања црне листе било је неколико десетина имена, међутим како је она све дужа више се не објављује у АПР-у, већ се до информација о неком правном лицу долази уносом података о имену или идентификационом броју.

У АПР-у кажу да су Централну евиденцију привремених ограничења права лица регистрованих у Агенцији за привредне регистре унети подаци за 58.993 домаћа и страна правна и физичка лица, који су преузети из Принудне наплате Народне банке Србије.

– Уписана је 51 активна мера кривичне евиденције, као и мере ограничења, њих укупно 276.310, које се односе на забране или ограничења обављања делатности или послова, забране располагања новчаним средствима, забране вршења дужности или позива одговорном лицу у правном лицу или предузетнику, забране или ограничења располагања уделима и друга ограничења донета у складу са прописима којима се уређује правни положај привредних друштава, мере изречене на основу Закона о пореском поступку и пореској администрацији, мере изречене у поступку из надлежности органа инспекцијског надзора и друге мере које су, у складу са законом, изрекла друга правна лица, кажу у АПР-у.

Ова врста података ће се и убудуће редовно преузимати путем веб сервиса успостављеног између АПР и НБС и уносити у базу Централне евиденције привремених ограничења. Уз помоћ јединственог информационог система, по службеној дужности, прикупљаће се подаци о мерама пореских и инспекцијских органа, судским пресудама и решењима министарстава и других органа о одузимању овлашћења, лиценци, дозвола, одобрења, концесија и субвенција физичким и правним лицима. Циљ је формирање обједињене ажурне и јавне електронске евиденције на основу које ће трећа лица моћи да стекну потпунију слику о пословној поузданости привредних друштава и лица која управљају у тим друштвима, као и физичких лица која обављају привредну делатност или располажу новчаним средствима компанија и предузетничких радњи.

У Централној евиденцији се воде подаци о ограничењима, о лицима на која се односе ова привремена ограничења, о периоду важења конкретне мере, као и друге појединости из конкретног акта надлежног органа.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Neša (Glodur)
U sistemu koji je oduvek neprijatelj sposobnima iluzorno je očekivati pozitivne rezultate. Država i danas štiti državna i javna preduzeća, najveće gubitaše. U Srbiji je, a to je nasleđe iz vremena SFRJ, svaki pokušaj života od ideja, znanja i rada osuđen na propast. Otud toliki odliv mozogova koji traje decenijama, ovo je njegova poslednja faza. Ostadoše "masteri", "doktori" i "magistri".
"rtb bor"
Jedan od loših je direktorRTB Bor Nabavka, sa ili bez tendera, koncentrata bakra, opreme i ugovaranja poslova održavanja za RTB Bor je samo farsa, da se ne sete Vlasi. Ogromne pare (oko 200 mil. Evra) su utrošena za kupovinu rudarske maehanizacije iz Belorusije po “naduvanim» cenama višestruko od važećih, prodaja bakra iz RTB Bor jedno vreme vršio je Farmakom, pitanje je koliko je zbog toga firma Bogićevića dužna RTB Bor-u (bilo je i 80 mil. evra). Izgradnja nove linije za topljenje u topionici bakra je takođe ugovorena međusobnim dogovorom, bez konkursa i zato konačna cena te investicije je iznad 300 mil. evra, a krenulo se sa sto. Kako je sve to naduvano zna Spaskovski i njegovi saradnici. Od pre neke godine javlja se kupovina koncentrata bakra posredstvom Milana Popovića, pod sumnjivim okolnostima. Koncentrat je nepovoljnog kvaliteta i pitanje koje otrove sadrži, to je najveća tajna, pa troškovi topioničarske proizvodnje umesto 300 evra po toni, iznose više od četiri puta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.