Нетанијахуу прете судом у Хагу

Израелска власт је најзад добила подршку Вашингтона за легализацију јеврејских насеља на палестинској земљи, али је премијер Бенјамин Нетанијаху упао у исте проблеме као и председник Доналд Трамп око своје уредбе о забрани уласка становника седам држава у САД – успротивио му се правосудни систем његове земље. Да буде још горе, није немогуће да му се испречи и Међународни кривични суд у Хагу.

Парламент у Тел Авиву, на предлог владајуће десничарске коалиције, усвојио је закон којим се озакоњује око 4.000 домова које су насељеници подигли на територији освојеној у рату 1967. године, на парцелама које су приватно власништво Палестинаца. То подручје Западне обале, према међународно прихваћеном плану о две државе, требало би да уђе у састав Палестине када она буде оформљена. Али, Америка је послала другачији миг.

Трамп је још током изборне кампање обећавао да ће поправити америчке односе с Нетанијахуом, покварене за време Барака Обаме. Најавио је Трамп и подршку ширењу израелских насеља, што арапске али и многе западне земље изједначавају с анексијом. Чак је поручио и да ће америчку амбасаду из Тел Авива преместити у Јерусалим, практично га признајући као престоницу Израела. Тек то би у региону изазвало отпор јер не само што је источни део града такође стављен под израелску контролу тек 1967, него се то доживљава као отимање муслиманима места које је за њих више од још једног града за будућу палестинску државу – Јерусалим је светиња и у исламу.

Одмах након што је Трамп преузео дужност, израелске власти су, рачунајући на његову благонаклоност, најавиле ширење насеља: још око 6.000 домова на Западној обали и у источном Јерусалиму. Прва званична изјава Беле куће о том питању, међутим, попримила је тон блажи и колебљивији од уобичајене Трампове громопуцателности. Прошле недеље је саопштено како „подизање нових насеља или ширење постојећих, ван њихових тренутних граница, можда није од помоћи у постизању мира”. Наоко потпуно несагласна с ранијим Трамповим ставом и неповољна по жеље Нетанијахуа, та је изјава на друго читање схваћена као благослов, пригушен и ограничен, бојажљивији него што се очекивао, али довољно добар, макар за почетак.

Наиме, Бела кућа је изјавила и да не сматра да је постојање спорних насеља, ако већ није од помоћи, „препрека постизању мира”, како су то тврдили Обама и претходни амерички председници. Такође, премда је речено да насеља не би требало ширити ван њихових тренутних граница, није затражено да се одустане од подизања нових кућа унутар површине коју насеља сада заузимају. Таква унутрашња доградња такође отежава њихово рушење.

Извори из израелске власти су стога за светске медије коментарисали како су, иако им руке нису потпуно одрешене, задовољни оним што су добили. И „Брајтбарт”, десничарски портал близак новој америчкој администрацији, протумачио је наводе Беле куће управо на тај начин, као слагање са доградњом насеља у тренутним границама, и наругао се мејнстрим медијима који су изјаву у први мах схватили другачије.

„Брајтбартово” задовољство нису поделили бројни међународни званичници када је Израел донео закон о легализацији 4.000 домова на Западној обали. Осим Палестинаца и других из региона, негодовале су и Уједињене нације и Европска унија, чија је шефица дипломатије Федерика Могерини оценила да тај акт, ако буде примењен, „прелази црту након које се ступа на нов и опасан терен, дубље укопавајући ствари у реалност постојања само једне државе” тамо где би требало направити две – једне државе у којој „права нису једнака, док су окупација и сукоб трајни”. И Франсоа Оланд, председник Француске, земље која се у последње време највише трудила да оживи замрзнуте преговоре између Израелаца и палестинске самоуправе, изјавио је да закон „утире пут анексији окупираних палестинских територија”.

Бела кућа је одлучила да засад не коментарише закон о легализацији, објашњавајући да је за то прерано пошто га очекује оспоравање пред израелским судовима. Заиста, израелски државни тужилац је закон окарактерисао као неуставан и рекао да га неће бранити пред Врховним судом. Виши суд је, пак, неколико сати након усвајања тог акта наложио уклањање 17 објеката израелских насељеника на Западној обали. Додуше, то је готово невидљиво наспрам око 550.000 домова у насељима које Израел одржава тамо и у источном Јерусалиму.

Израелски судови, међутим, нису сасвим послушни, па су већ устајали против такве политике. Опозиција је Нетанијахуа упозоравала да би ваљало да се прибојава и Међународног кривичног суда у Хагу, јер га закон о легализацији чини подложним гоњењу пред том инстанцом. Према изворима Ројтерса, и израелски премијер верује да би се могао наћи у тој невољи, али је прихватио иницијативу коалиционих партнера да се такав закон донесе како не би наставио да губи бираче. Анонимни званичник Беле куће, наводи даље Ројтерс, рекао је да би Вашингтон заштитио Нетанијахуа од процеса у Хагу.