Netanijahuu prete sudom u Hagu

Izraelska vlast je najzad dobila podršku Vašingtona za legalizaciju jevrejskih naselja na palestinskoj zemlji, ali je premijer Benjamin Netanijahu upao u iste probleme kao i predsednik Donald Tramp oko svoje uredbe o zabrani ulaska stanovnika sedam država u SAD – usprotivio mu se pravosudni sistem njegove zemlje. Da bude još gore, nije nemoguće da mu se ispreči i Međunarodni krivični sud u Hagu.

Parlament u Tel Avivu, na predlog vladajuće desničarske koalicije, usvojio je zakon kojim se ozakonjuje oko 4.000 domova koje su naseljenici podigli na teritoriji osvojenoj u ratu 1967. godine, na parcelama koje su privatno vlasništvo Palestinaca. To područje Zapadne obale, prema međunarodno prihvaćenom planu o dve države, trebalo bi da uđe u sastav Palestine kada ona bude oformljena. Ali, Amerika je poslala drugačiji mig.

Tramp je još tokom izborne kampanje obećavao da će popraviti američke odnose s Netanijahuom, pokvarene za vreme Baraka Obame. Najavio je Tramp i podršku širenju izraelskih naselja, što arapske ali i mnoge zapadne zemlje izjednačavaju s aneksijom. Čak je poručio i da će američku ambasadu iz Tel Aviva premestiti u Jerusalim, praktično ga priznajući kao prestonicu Izraela. Tek to bi u regionu izazvalo otpor jer ne samo što je istočni deo grada takođe stavljen pod izraelsku kontrolu tek 1967, nego se to doživljava kao otimanje muslimanima mesta koje je za njih više od još jednog grada za buduću palestinsku državu – Jerusalim je svetinja i u islamu.

Odmah nakon što je Tramp preuzeo dužnost, izraelske vlasti su, računajući na njegovu blagonaklonost, najavile širenje naselja: još oko 6.000 domova na Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu. Prva zvanična izjava Bele kuće o tom pitanju, međutim, poprimila je ton blaži i kolebljiviji od uobičajene Trampove gromopucatelnosti. Prošle nedelje je saopšteno kako „podizanje novih naselja ili širenje postojećih, van njihovih trenutnih granica, možda nije od pomoći u postizanju mira”. Naoko potpuno nesaglasna s ranijim Trampovim stavom i nepovoljna po želje Netanijahua, ta je izjava na drugo čitanje shvaćena kao blagoslov, prigušen i ograničen, bojažljiviji nego što se očekivao, ali dovoljno dobar, makar za početak.

Naime, Bela kuća je izjavila i da ne smatra da je postojanje spornih naselja, ako već nije od pomoći, „prepreka postizanju mira”, kako su to tvrdili Obama i prethodni američki predsednici. Takođe, premda je rečeno da naselja ne bi trebalo širiti van njihovih trenutnih granica, nije zatraženo da se odustane od podizanja novih kuća unutar površine koju naselja sada zauzimaju. Takva unutrašnja dogradnja takođe otežava njihovo rušenje.

Izvori iz izraelske vlasti su stoga za svetske medije komentarisali kako su, iako im ruke nisu potpuno odrešene, zadovoljni onim što su dobili. I „Brajtbart”, desničarski portal blizak novoj američkoj administraciji, protumačio je navode Bele kuće upravo na taj način, kao slaganje sa dogradnjom naselja u trenutnim granicama, i narugao se mejnstrim medijima koji su izjavu u prvi mah shvatili drugačije.

„Brajtbartovo” zadovoljstvo nisu podelili brojni međunarodni zvaničnici kada je Izrael doneo zakon o legalizaciji 4.000 domova na Zapadnoj obali. Osim Palestinaca i drugih iz regiona, negodovale su i Ujedinjene nacije i Evropska unija, čija je šefica diplomatije Federika Mogerini ocenila da taj akt, ako bude primenjen, „prelazi crtu nakon koje se stupa na nov i opasan teren, dublje ukopavajući stvari u realnost postojanja samo jedne države” tamo gde bi trebalo napraviti dve – jedne države u kojoj „prava nisu jednaka, dok su okupacija i sukob trajni”. I Fransoa Oland, predsednik Francuske, zemlje koja se u poslednje vreme najviše trudila da oživi zamrznute pregovore između Izraelaca i palestinske samouprave, izjavio je da zakon „utire put aneksiji okupiranih palestinskih teritorija”.

Bela kuća je odlučila da zasad ne komentariše zakon o legalizaciji, objašnjavajući da je za to prerano pošto ga očekuje osporavanje pred izraelskim sudovima. Zaista, izraelski državni tužilac je zakon okarakterisao kao neustavan i rekao da ga neće braniti pred Vrhovnim sudom. Viši sud je, pak, nekoliko sati nakon usvajanja tog akta naložio uklanjanje 17 objekata izraelskih naseljenika na Zapadnoj obali. Doduše, to je gotovo nevidljivo naspram oko 550.000 domova u naseljima koje Izrael održava tamo i u istočnom Jerusalimu.

Izraelski sudovi, međutim, nisu sasvim poslušni, pa su već ustajali protiv takve politike. Opozicija je Netanijahua upozoravala da bi valjalo da se pribojava i Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, jer ga zakon o legalizaciji čini podložnim gonjenju pred tom instancom. Prema izvorima Rojtersa, i izraelski premijer veruje da bi se mogao naći u toj nevolji, ali je prihvatio inicijativu koalicionih partnera da se takav zakon donese kako ne bi nastavio da gubi birače. Anonimni zvaničnik Bele kuće, navodi dalje Rojters, rekao je da bi Vašington zaštitio Netanijahua od procesa u Hagu.