Пази метак

Градске улице постале су поприште обрачуна мафијаша који не маре да ли ће приликом егзекуција убити и неког случајног пролазника. Пошто жртве јуре усред бела дана пуцајући или подмећући бомбе испод возила, очигледно је да не стрепе ни од полиције.

Житељи београдског насеља Браће Јерковић били су шокирани пре два дана када је испред њих експлодирао аутомобил бомба у покрету. У том, трећем по реду покушају атентата на извесног Ивана Ћ. из њиховог комшилука, који је раније привођен због дроге, повређено је двоје пролазника.

Београђани који су ишли на посао 30. јануара око седам сати били су сведоци егзекуције на трамвајским шинама, када је хицем у главу из „шкорпиона” убијен је Властимир М.

Само вече раније на Теразијама, наочиглед многих младих који су се ту затекли, рањена су двојица младића. У Новом Саду је, сетимо се, на Ника У. покушан атентат 24. јануара нешто после поднева поред школе када су деца излазила са наставе...

Ипак, нема места паници и страху, уверава нас Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова. Иако криминалци јуре улицама и пуцају, он каже да данас у Србији постоји знатан пад криминалитета у односу на деведесете.

Министар полиције још апелује на нас који се бавимо новинарством да не плашимо људе зарад сензационализма. Морам да обавестим министра полиције да људе у Србији не плаше новинари већ пошаст која се догађа на улицама и, чини се, немоћ државе да јој се супротстави.

Мафијаши у нашој земљи толико су се осилили да уопште не констатују државу у њеним најавама да ће предузети оштре мере. А тих најава је било, нарочито у октобру прошле године, после убиства Александра Станковића, осуђиваног за разна кривична дела. Тада је власт поручила да креће у обрачун са мафијом.

Међутим, криминал сваке врсте код нас као да је подигнут на пиједастал недодирљивости. Криминалци су толико постали сигурни у себе да им више нису потребне ни фантомке када одрађују прљаве послове.

То смо видели преко снимака пребијања обезбеђења ФК Партизан, објављених на „Јутјубу” крајем априла прошле године. Од актера овог догађаја у међувремену један је убијен (Александар Станковић) док је други (Вељко Беливук) ухапшен пре неколико дана под сумњом за убиство на шинама.

Беливук се за пребијање радника Партизана нагодио са тужилаштвом, иако је повратник у кривичним делима, добивши минималну казну кућног затвора. Међутим, ни готово пола године од ове нагодбе, казну није почео да служи.

Свима је јасно да проблем постоји – иако је обећано, држава се није разрачунала са криминалцима који су се у међувремену још више осилили. Ако се борба државе са криминалом овако настави, бојим се да ћемо ускоро из станова морати да излазимо у панцирима.