Немачки ултиматум Грчкој: „реформе или адио еврозони“

Нeтрпељива према предлозима ММФ-а у случају Грчке, и засићена осмогодишњом кризом најзадуженије чланице еврозоне, Немачка је у среду вече Атини јавно уручила „условни црвени картон”.

„Чланици еврозоне не можемо отписати дугове. То се коси са Лисабонском повељом. За тај отпис, Грчка би морала да изађе из монетарне уније”, изјавио је Волфганг Шојбле, немачки министар финансија у интервјуу ТВ мрежи АРД.

Грчка ће или спровести реформе које од ње захтевају међународни кредитори, или ће морати да напусти еврозону, додао је Шојбле, уверен да се „притисак на владу у Атини мора наставити, како би Грчка постигла конкурентност” каква доличи чланицама еврозоне, или просто мора да оде из те заједнице.

Шојблеовом одмахивању Грчкој, јуче се – уочи сезоне неизвесних избора у Холандији, Француској, Немачкој – придружио и Кристијан Линднер, лидер пробизнис странке Слободних Демократа.

„Премијер Алексис Ципрас очигледно нема намеру да спроведе договорене реформе. Јасно је да Грчкој треба отписати дуг, али да претходно изађе из еврозоне. Дакле, говоримо о ’грегзиту’”, поручио је Линднер додајући да би се „могло прихватити да Грчка ипак остане у ЕУ”.

Званична Атина изабрала је до јуче после подне да не одреагује на Шојблеову бруталну визију решавања грчке дужничке кризе у којој је иначе заробљено преко 100 милијарди евра немачког капитала.

Премијер Ципрас је у званичној посети Украјини: јаснија стратегија званичне Атине поводом ћорсокака у коме су тренутно преговори о наставку исплата транши међународне финансијске помоћи Грчкој, очекују се – према незваничним најавама – после његовог повратка, у недељу након седнице Централног комитета владајуће Сиризе.

У међувремену, Ципрасова влада наставила је и јуче са јавним осудама процена ММФ-а о стању грчке привреде и финансија (изреченим на састанку Управног одбора ММФ-а у понедељак).

„Захтеви ММФ-а поводом даљих реформи грчког тржишта рада су неразумни. Став Фонда о нашем испуњавању програма помоћи је проблематичан. Спровели смо готово 80 одсто њихових захтева”, истакла је јуче у Александруполису грчка министарка рада Ефи Ахциоглу.

Тако, према оном новоизреченом, ни Берлин, ни Атина, али ни ММФ, ни за јоту нису променили мишљење о томе шта треба да се уради да Грчка изађе из дужничког кошмара који траје још 2009. године.

ММФ је покушао да буде „брутални гласник истине”, оценила је Кристин Лагард, извршни директор Бретон Вудс институције поводом „грчког ћорсокака” непредвидивих последица. ММФ по речима Лагардове и даље инсистира да Грчка спроведе широке додатне (читај „драконске”) реформе – током текућег програма међународне помоћи, али и након његовог истека 2018. године. ММФ је при том убеђен да Европа мора Грчкој да помогне обилним опростом дугова, нагласила је Лагардова. Без тога, ангажман ММФ-а у „случају Грчка” није известан.

Шта је даљи ток препуцавања ММФ-а, Европе и Атине око мера и корака за спашавање грчких финансија, привреде али изгледа и одржања чланства у еврозони, сада није извесно.

Колико јуче, додатну неизвесност донео је став Холандије да ни она као ни Немачка неће одобрити даљу помоћ Грчкој, уколико се пакету помоћи не прикључи и ММФ. Одлуку о том саучешћу, ММФ је иначе прошле јесени најавио за децембар, па кад је тај рок прошао, Бретон Вудс је истурио нови датум – крајем овог месеца.

Заоштравање дијалога ММФ–Европа–Грчка од понедељка све помније прате и светске берзе. Тамо, у арени великог новца одавно знају да Грчка није једина озбиљно презадужена чланица еврозоне и ЕУ.

Са обновом претњи „грегзитом”, најављеним датумом почетка

„брегзита” и календаром неизвесних избора, берзе од седнице ММФ-а увелико подижу цене премије ризика на државне обвезнице, не само Грчке већ и Италије, Француске, Португалије... Што се берзи тиче, зна се да пет држава ЕУ појединачно имају дугове изнад једног билиона евра: Велика Британија, Италија, Немачка, Француска и Шпанија. Француска и Немачка сигурно, а Италија можда колико ове године излазе на изборе у атмосфери у којој противници статуса кво у Европи стичу све већу популарност.

Берзански спекуланти сада отварају нову кладионицу „против евра и Европе”. Наиме, финансијски махери знају да завада ММФ-а и Европе око рецепта за Грчку овог викенда улази у баснословни цајтнот.

Наиме, уколико актери „грчког случаја” не нађу компромис око заједничког пута даље до краја викенда, инспектори кредитора неће имати довољно времена да окончају (у јануару замрзнуту) ревизију текућег програма помоћи Грчкој, и спреме извештај за седницу Еврогрупе 20. фебруара. То ће иначе бити последња седница Еврогрупе- пред распуштање холандског парламента уочи избора- када треба да буде дефинисана стратегија исплате даљих транши помоћи Грчкој. Ако договор изостане, следећа прилика Еврогрупе за разговор о „грчком случају” могла би се очекивати пред председничке изборе у Француској.

До тог датума (23.априла), Европа би већ могла бити посве другачија.

Теодор Рузвелт Малох: Грчкој би било боље изван еврозоне

Према извештајима агенција

Атина – „Грчка ће на захтев Атине за годину, годину и по дана напустити еврозону”, прогнозирао је Теодор Рузвелт Малох, кандидат за америчког амбасадора у ЕУ, у овонедељном интервју грчкој ТВ мрежи Скај.

Малох је истакао да је „проблем ко ће спровести ту транзицији, да се избегне хаос и општа нестабилност”, признајући да нема решења те загонетке. Иначе, Малох је подсетио да је нови амерички председник Доналд Трамп још пре годину дана твитовао како Грчка губи време у еврозони, преноси атински „Катимерини”.

По Малоховим речима, „евро је у стварним проблемима и то таквим да би, с обзиром на политичку ситуацију у Европи, могао да доживи не само паритет са доларом већ и колапс”.

Што се будућности ЕУ тиче, Малох је уверен да ће врло вероватно имати „другачији облик и форму” него данас.