Nemački ultimatum Grčkoj: „reforme ili adio evrozoni“

Netrpeljiva prema predlozima MMF-a u slučaju Grčke, i zasićena osmogodišnjom krizom najzaduženije članice evrozone, Nemačka je u sredu veče Atini javno uručila „uslovni crveni karton”.

„Članici evrozone ne možemo otpisati dugove. To se kosi sa Lisabonskom poveljom. Za taj otpis, Grčka bi morala da izađe iz monetarne unije”, izjavio je Volfgang Šojble, nemački ministar finansija u intervjuu TV mreži ARD.

Grčka će ili sprovesti reforme koje od nje zahtevaju međunarodni kreditori, ili će morati da napusti evrozonu, dodao je Šojble, uveren da se „pritisak na vladu u Atini mora nastaviti, kako bi Grčka postigla konkurentnost” kakva doliči članicama evrozone, ili prosto mora da ode iz te zajednice.

Šojbleovom odmahivanju Grčkoj, juče se – uoči sezone neizvesnih izbora u Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj – pridružio i Kristijan Lindner, lider probiznis stranke Slobodnih Demokrata.

„Premijer Aleksis Cipras očigledno nema nameru da sprovede dogovorene reforme. Jasno je da Grčkoj treba otpisati dug, ali da prethodno izađe iz evrozone. Dakle, govorimo o ’gregzitu’”, poručio je Lindner dodajući da bi se „moglo prihvatiti da Grčka ipak ostane u EU”.

Zvanična Atina izabrala je do juče posle podne da ne odreaguje na Šojbleovu brutalnu viziju rešavanja grčke dužničke krize u kojoj je inače zarobljeno preko 100 milijardi evra nemačkog kapitala.

Premijer Cipras je u zvaničnoj poseti Ukrajini: jasnija strategija zvanične Atine povodom ćorsokaka u kome su trenutno pregovori o nastavku isplata tranši međunarodne finansijske pomoći Grčkoj, očekuju se – prema nezvaničnim najavama – posle njegovog povratka, u nedelju nakon sednice Centralnog komiteta vladajuće Sirize.

U međuvremenu, Ciprasova vlada nastavila je i juče sa javnim osudama procena MMF-a o stanju grčke privrede i finansija (izrečenim na sastanku Upravnog odbora MMF-a u ponedeljak).

„Zahtevi MMF-a povodom daljih reformi grčkog tržišta rada su nerazumni. Stav Fonda o našem ispunjavanju programa pomoći je problematičan. Sproveli smo gotovo 80 odsto njihovih zahteva”, istakla je juče u Aleksandrupolisu grčka ministarka rada Efi Ahcioglu.

Tako, prema onom novoizrečenom, ni Berlin, ni Atina, ali ni MMF, ni za jotu nisu promenili mišljenje o tome šta treba da se uradi da Grčka izađe iz dužničkog košmara koji traje još 2009. godine.

MMF je pokušao da bude „brutalni glasnik istine”, ocenila je Kristin Lagard, izvršni direktor Breton Vuds institucije povodom „grčkog ćorsokaka” nepredvidivih posledica. MMF po rečima Lagardove i dalje insistira da Grčka sprovede široke dodatne (čitaj „drakonske”) reforme – tokom tekućeg programa međunarodne pomoći, ali i nakon njegovog isteka 2018. godine. MMF je pri tom ubeđen da Evropa mora Grčkoj da pomogne obilnim oprostom dugova, naglasila je Lagardova. Bez toga, angažman MMF-a u „slučaju Grčka” nije izvestan.

Šta je dalji tok prepucavanja MMF-a, Evrope i Atine oko mera i koraka za spašavanje grčkih finansija, privrede ali izgleda i održanja članstva u evrozoni, sada nije izvesno.

Koliko juče, dodatnu neizvesnost doneo je stav Holandije da ni ona kao ni Nemačka neće odobriti dalju pomoć Grčkoj, ukoliko se paketu pomoći ne priključi i MMF. Odluku o tom saučešću, MMF je inače prošle jeseni najavio za decembar, pa kad je taj rok prošao, Breton Vuds je isturio novi datum – krajem ovog meseca.

Zaoštravanje dijaloga MMF–Evropa–Grčka od ponedeljka sve pomnije prate i svetske berze. Tamo, u areni velikog novca odavno znaju da Grčka nije jedina ozbiljno prezadužena članica evrozone i EU.

Sa obnovom pretnji „gregzitom”, najavljenim datumom početka

„bregzita” i kalendarom neizvesnih izbora, berze od sednice MMF-a uveliko podižu cene premije rizika na državne obveznice, ne samo Grčke već i Italije, Francuske, Portugalije... Što se berzi tiče, zna se da pet država EU pojedinačno imaju dugove iznad jednog biliona evra: Velika Britanija, Italija, Nemačka, Francuska i Španija. Francuska i Nemačka sigurno, a Italija možda koliko ove godine izlaze na izbore u atmosferi u kojoj protivnici statusa kvo u Evropi stiču sve veću popularnost.

Berzanski spekulanti sada otvaraju novu kladionicu „protiv evra i Evrope”. Naime, finansijski maheri znaju da zavada MMF-a i Evrope oko recepta za Grčku ovog vikenda ulazi u basnoslovni cajtnot.

Naime, ukoliko akteri „grčkog slučaja” ne nađu kompromis oko zajedničkog puta dalje do kraja vikenda, inspektori kreditora neće imati dovoljno vremena da okončaju (u januaru zamrznutu) reviziju tekućeg programa pomoći Grčkoj, i spreme izveštaj za sednicu Evrogrupe 20. februara. To će inače biti poslednja sednica Evrogrupe- pred raspuštanje holandskog parlamenta uoči izbora- kada treba da bude definisana strategija isplate daljih tranši pomoći Grčkoj. Ako dogovor izostane, sledeća prilika Evrogrupe za razgovor o „grčkom slučaju” mogla bi se očekivati pred predsedničke izbore u Francuskoj.

Do tog datuma (23.aprila), Evropa bi već mogla biti posve drugačija.

Teodor Ruzvelt Maloh: Grčkoj bi bilo bolje izvan evrozone

Prema izveštajima agencija

Atina – „Grčka će na zahtev Atine za godinu, godinu i po dana napustiti evrozonu”, prognozirao je Teodor Ruzvelt Maloh, kandidat za američkog ambasadora u EU, u ovonedeljnom intervju grčkoj TV mreži Skaj.

Maloh je istakao da je „problem ko će sprovesti tu tranziciji, da se izbegne haos i opšta nestabilnost”, priznajući da nema rešenja te zagonetke. Inače, Maloh je podsetio da je novi američki predsednik Donald Tramp još pre godinu dana tvitovao kako Grčka gubi vreme u evrozoni, prenosi atinski „Katimerini”.

Po Malohovim rečima, „evro je u stvarnim problemima i to takvim da bi, s obzirom na političku situaciju u Evropi, mogao da doživi ne samo paritet sa dolarom već i kolaps”.

Što se budućnosti EU tiče, Maloh je uveren da će vrlo verovatno imati „drugačiji oblik i formu” nego danas.