Неизабрани председник који стварно влада Америком

Толико се последњих дана говори и пише о утицају који један човек остварује на Доналда Трампа и наговештава да консиљере који никада није добио ниједан једини глас у ствари влада земљом, да је и шеф Беле куће морао да демантује приче о „правом председнику”, који се не презива Трамп.

„Ја сам тај који доноси одлуке и сви то знају”, твитовао је Доналд Трамп, не успевајући, међутим, да утиша све оне који сматрају да се пре може говорити о председнику Стивену Бенону него о председнику Трампу.

Ко је тај Стивен Бенон (63) који, судећи према бројним натписима у америчким медијима, заиста управља Белом кућом? Ако Трамп има огромно поверење у њега, то мора да је због тога што га је овај довео до победе на изборима на којима готово нико није веровао да ће политички новајлија из Њујорка поразити бившу прву даму и државну секретарку Хилари Клинтон. Не чуди онда што је Трамп првог човека своје предизборне кампање поставио на место главног стратега Беле куће, што је функција измишљена специјално за Бенона. И поред очигледног претеривања када се пише о томе да је председник неко други а не Трамп, значај овог човека је несумњиво велики. За разлику од министара, он сваког дана виђа председника и долази на посао у Белу кућу. Још важније, његови ставови у огромној мери се поклапају са председниковим, па би Бенонов поглед на свет могао да послужи као пречица за предвиђање будућих корака америчке владе.

Његов кредо најбоље илуструје посета „Брајтбарту” који је уређивао дуги низ година. Реч је о ултрадесничарском порталу који своје читаоце углавном извештава о кривичним делима која извршавају Афроамериканци, илегални мигранти и избеглице и који потпирује антисемитизам и идеје о надмоћи беле расе. „Брајтбарт” се обраћа конзервативним религиозним Американцима који нису подносили Барака Обаму, али који ништа боље мишљење нису имали ни о Републиканској странци за коју сматрају да је издала идеале и претворила се у саучеснике либералне владавине. Бенонов сајт намењен је људима кивним на државу за коју кажу да им се меша у живот, на Вашингтон који доноси прописе искључиво у интересу Волстрита и на владу која је, по њима, исувише отворена за стране производе који гасе радна места у САД и мигранте који кваре хришћански, бели карактер Америке. Јасно је да је Бенон припремао гласачко тело Доналда Трампа пре него што је њујоршки милијардер уопште и решио да се  кандидује. Потврђивао је да сматра да је јудео-хришћанска цивилизација на удару ислама и Кине и да секуларизам подрива основне темеље Запада.

„Ислам и Кина су у експанзији. Мотивисани су. Арогантни. Марширају. И мисле да је јудео-хришћански Запад у повлачењу”, оценио је Бенон.

У вашингтонским центрима моћи и Европској унији (ЕУ)  види послушнике крупног капитала који одавно не испуњавају жеље и потребе народа. Сматра да су ЕУ и међудржавни споразуми убице суверенитета и да државе морају да се врате себи и заштите грађане од миграција и погубне глобализације. Све ове речи биле су попут отисака прстију које је Бенон оставио на Трамповом инаугурационом говору у којем је новопечени председник прогласио да је власт поново прешла у руке грађана. Бенонова школа размишљања избијала је и из сваке реченице забране уласка у САД за грађане појединих муслиманских земаља, уредбе о изградњи зида према Мексику, као и Трампове одлуке да повуче САД из уговора о слободној трговини на Пацифику, означи Кину као валутног манипулатора и назове радикални ислам највећим америчким непријатељем. Бенон је још током избора изјављивао да је оружани сукоб са Пекингом неизбежан у Јужном кинеском мору, да САД на Блиском истоку очекује још један општи рат и да су политичари попут Најџела Фаража и Марин ле Пен права будућност Европе.

„Јудео-хришћански запад је у рату, а да то и не зна”, казао је Бенон пре три године у Ватикану у тренутку стварања калифата Исламске државе.

Велики је противник ислама на Западу, при чему у овој вери види опасност гору од нацизма. Није заговорник ни легалне имиграције и тврди да у Силицијумској долини владају Азијци који обарају цену рада и одузимају послове Американцима. Отворено признаје да му је циљ укидање државе, односно да влада има што мању власт над грађанима. Себе описује као популисту и економског националисту, али није баш да потиче из популија. Завршио је економију на Харварду и радио као банкар на Волстриту који је касније означио као главног непријатеља „правог” капитализма. Додатно се обогатио као продуцент популарне серије „Сајнфелд” и документарних филмова о Роналду Регану и Сари Пејлин.

Док једни тврде да Бенон манипулише Трампом и преко председника остварује све своје замисли, други се питају зашто би Трамп слушао Бенона да њих двојица немају исте ставове. Ови други верују да ће пре бити да је Бенон догурао тако далеко у Белој кући зато што се у свему слаже са шефом и зато што је спреман да без противљења остварује Трампове замисли. Колико су Бенон и његове идеје заиста моћни, ускоро ће открити и Европа јер је „Брајтбарт” најавио да се ускоро проширује на француско и немачко тржиште. Помоћ стиже Марин ле Пен пред председничке изборе баш као што је својевремено стигла у Британију пред брегзиташку кампању Најџела Фаража.