Neizabrani predsednik koji stvarno vlada Amerikom

Toliko se poslednjih dana govori i piše o uticaju koji jedan čovek ostvaruje na Donalda Trampa i nagoveštava da konsiljere koji nikada nije dobio nijedan jedini glas u stvari vlada zemljom, da je i šef Bele kuće morao da demantuje priče o „pravom predsedniku”, koji se ne preziva Tramp.

„Ja sam taj koji donosi odluke i svi to znaju”, tvitovao je Donald Tramp, ne uspevajući, međutim, da utiša sve one koji smatraju da se pre može govoriti o predsedniku Stivenu Benonu nego o predsedniku Trampu.

Ko je taj Stiven Benon (63) koji, sudeći prema brojnim natpisima u američkim medijima, zaista upravlja Belom kućom? Ako Tramp ima ogromno poverenje u njega, to mora da je zbog toga što ga je ovaj doveo do pobede na izborima na kojima gotovo niko nije verovao da će politički novajlija iz Njujorka poraziti bivšu prvu damu i državnu sekretarku Hilari Klinton. Ne čudi onda što je Tramp prvog čoveka svoje predizborne kampanje postavio na mesto glavnog stratega Bele kuće, što je funkcija izmišljena specijalno za Benona. I pored očiglednog preterivanja kada se piše o tome da je predsednik neko drugi a ne Tramp, značaj ovog čoveka je nesumnjivo veliki. Za razliku od ministara, on svakog dana viđa predsednika i dolazi na posao u Belu kuću. Još važnije, njegovi stavovi u ogromnoj meri se poklapaju sa predsednikovim, pa bi Benonov pogled na svet mogao da posluži kao prečica za predviđanje budućih koraka američke vlade.

Njegov kredo najbolje ilustruje poseta „Brajtbartu” koji je uređivao dugi niz godina. Reč je o ultradesničarskom portalu koji svoje čitaoce uglavnom izveštava o krivičnim delima koja izvršavaju Afroamerikanci, ilegalni migranti i izbeglice i koji potpiruje antisemitizam i ideje o nadmoći bele rase. „Brajtbart” se obraća konzervativnim religioznim Amerikancima koji nisu podnosili Baraka Obamu, ali koji ništa bolje mišljenje nisu imali ni o Republikanskoj stranci za koju smatraju da je izdala ideale i pretvorila se u saučesnike liberalne vladavine. Benonov sajt namenjen je ljudima kivnim na državu za koju kažu da im se meša u život, na Vašington koji donosi propise isključivo u interesu Volstrita i na vladu koja je, po njima, isuviše otvorena za strane proizvode koji gase radna mesta u SAD i migrante koji kvare hrišćanski, beli karakter Amerike. Jasno je da je Benon pripremao glasačko telo Donalda Trampa pre nego što je njujorški milijarder uopšte i rešio da se  kandiduje. Potvrđivao je da smatra da je judeo-hrišćanska civilizacija na udaru islama i Kine i da sekularizam podriva osnovne temelje Zapada.

„Islam i Kina su u ekspanziji. Motivisani su. Arogantni. Marširaju. I misle da je judeo-hrišćanski Zapad u povlačenju”, ocenio je Benon.

U vašingtonskim centrima moći i Evropskoj uniji (EU)  vidi poslušnike krupnog kapitala koji odavno ne ispunjavaju želje i potrebe naroda. Smatra da su EU i međudržavni sporazumi ubice suvereniteta i da države moraju da se vrate sebi i zaštite građane od migracija i pogubne globalizacije. Sve ove reči bile su poput otisaka prstiju koje je Benon ostavio na Trampovom inauguracionom govoru u kojem je novopečeni predsednik proglasio da je vlast ponovo prešla u ruke građana. Benonova škola razmišljanja izbijala je i iz svake rečenice zabrane ulaska u SAD za građane pojedinih muslimanskih zemalja, uredbe o izgradnji zida prema Meksiku, kao i Trampove odluke da povuče SAD iz ugovora o slobodnoj trgovini na Pacifiku, označi Kinu kao valutnog manipulatora i nazove radikalni islam najvećim američkim neprijateljem. Benon je još tokom izbora izjavljivao da je oružani sukob sa Pekingom neizbežan u Južnom kineskom moru, da SAD na Bliskom istoku očekuje još jedan opšti rat i da su političari poput Najdžela Faraža i Marin le Pen prava budućnost Evrope.

„Judeo-hrišćanski zapad je u ratu, a da to i ne zna”, kazao je Benon pre tri godine u Vatikanu u trenutku stvaranja kalifata Islamske države.

Veliki je protivnik islama na Zapadu, pri čemu u ovoj veri vidi opasnost goru od nacizma. Nije zagovornik ni legalne imigracije i tvrdi da u Silicijumskoj dolini vladaju Azijci koji obaraju cenu rada i oduzimaju poslove Amerikancima. Otvoreno priznaje da mu je cilj ukidanje države, odnosno da vlada ima što manju vlast nad građanima. Sebe opisuje kao populistu i ekonomskog nacionalistu, ali nije baš da potiče iz populija. Završio je ekonomiju na Harvardu i radio kao bankar na Volstritu koji je kasnije označio kao glavnog neprijatelja „pravog” kapitalizma. Dodatno se obogatio kao producent popularne serije „Sajnfeld” i dokumentarnih filmova o Ronaldu Reganu i Sari Pejlin.

Dok jedni tvrde da Benon manipuliše Trampom i preko predsednika ostvaruje sve svoje zamisli, drugi se pitaju zašto bi Tramp slušao Benona da njih dvojica nemaju iste stavove. Ovi drugi veruju da će pre biti da je Benon dogurao tako daleko u Beloj kući zato što se u svemu slaže sa šefom i zato što je spreman da bez protivljenja ostvaruje Trampove zamisli. Koliko su Benon i njegove ideje zaista moćni, uskoro će otkriti i Evropa jer je „Brajtbart” najavio da se uskoro proširuje na francusko i nemačko tržište. Pomoć stiže Marin le Pen pred predsedničke izbore baš kao što je svojevremeno stigla u Britaniju pred bregzitašku kampanju Najdžela Faraža.