ММФ се игра ватром

Од нашег дописника

Атина – Грчки премијер Алексис Ципрас није отворио карте до краја када је реч о даљим преговорима с кредиторима после изненадог предлога Брисела о коме ће се Атина брзо изјаснити.

Међутим, „нерационално, нереално” прва је јавна оцена премијера коју је упутио после заједничког предлога еврозоне и ММФ-а да се преговори о решавању грчког дужничког бремена услове новим, допунским мерама штедње од 3,6 милијарди евра. У говору пред Централним комитетом Сиризе, који ће заседати два дана, Ципрас је поручио, пре свега ММФ-у, да неће дозволити игре иза леђа грчког народа како би се очувала наводна слога поверилаца и да „онај ко игра такву игру, еврозоне с две брзине, за поделе и раздор, мора да зна да је то игра ватром”.

Грчки премијер је оптужио ММФ да нема смелости да немачком министру Шојблеу каже истину у лице, и с њим изађе на крај када је реч о погледима на грчки дуг и да зато, како би умањио дуг, „ММФ поставља нове захтеве Грчкој што је нереално и нерационално”.

Премијер Ципрас је немачког министра Шојблеа назвао „пироманом” и позвао канцеларку Меркел да га уклони.

Изненадна заједничка платформа еврозоне и ММФ-а према грчком дугу Атину треба да кошта 3,6 милијарди евра. То је суштина нове понуде која је на хитном састанку у Биселу неочекивано предочена Ципрасовој влади.

Дакле, министру финансија Еуклиду Цакалотосу је саопштено да уколико се постигне политички договор по овом питању Атина може да рачуна на повратак преговарачког тима поверилаца већ наредне недеље. То значи могућност да се коначно добије позитивна оцена другог пакета реформи, одмрзну обећани кредити и у догледно време пређе у фазу разговора о реструктуризацији грчког дуга.

У заједничком предлогу поверилаца, од Грчке се захтева да прихвати допунске мере штедње од 1,8 милијарди евра до 2018. године и додатних 1,8 милијарди за неодређени период – касније. Кредитори сматрају да је учињен значајан напредак, да Ципрасова влада испуњава дата обећања, али да је неопходно увести додатне рестриктивне мере од 3,6 милијарди евра, пре свега кроз повећање пореза и смањење социјалних бенефиција. Повериоци захтевају допунско смањење пензија и снижавање границе неопорезованог прихода на шест хиљада евра, примену виских пореза на свим грчким острвима.

Неизвесно је како ће се све одвијати јер свака одлука везана за предлог поверилаца мора да прође кроз парламент. Изненадни заједнички став еврозоне и ММФ-а по питању грчког дуга који је уследио после вишемесечних међусобних несугласица које су претиле чак изласком Фонда из грчког програма помоћи, само говори о журби Европе да што пре, уочи избора у земљама-чланицама, реши или бар на минимум сведе грчки проблем.

Наиме, намера Еврогрупе је да се до наредног заседања 20. фебруара нађе заједнички језик с Грчком бар на нивоу политичке сагласности јер коначног решења – нема. То је још један покушај да се брже-боље Ципрасова влада поново притисне уза зид, примора да поклекне и прихвати нове мере штедње. То ће бити ништа друго него нови меморандум, још једна омча око врата за ову и сваку наредну владу за још дуги низ година.

То је, уједно, опасност од избијања додатне озбиљне политичке и социјалне нестабилности, нова европска замка за Ципрасову коалициону владу левичарске Сиризе и десно оријентисане АНЕЛ партије.

Јер, и поред датог обећања, по понашању Брисела је очигледно да се с правим повратком преговарачког тима не жури и да, све док не пристане на нове мере штедње од 3,6 милијарди евра, Атина може само да рачуна на техничку екипу и даље пролонгирање решавања дужничке кризе. Утолико пре што кредитори сматрају да је испунила само три четвртине обећаних реформи чиме није у потпуности испунила услове за добијање кредита од 6,1 милијарду евра којим би на лето, таман, испунила доспела дуговања.

Истовремено, и Грчкој се жури да се што пре заврши оцењивање ваљаности другог пакета реформи јер свако одлагања јесте и нова неизвесност какве ће преговараче имати после завршетка избора у неким европским земљама.