Други избор човека из сенке

Румунски премијер није био први избор искусног социјалдемократе и лидера победничке коалиције на децембарским изборима Ливијуа Драгнее. Тек пошто је председник Клаус Јоханис одбио да именује Севил Шајде, која би била први румунски премијер женског пола и исламске вероисповести, у игру је ушао Сорин Гриндеану.

Иако се није ни могао надати мирном премијерском мандату у Румунији, у којој се у правилним циклусима смењују демонстрације и промене влада, новом премијеру су демонстранти почели да се окупљају испод прозора на Викторија тргу само две недеље пошто је ушао у кабинет.

Свакако да извеснији боравак у премијерском кабинету, бившем заменику градоначелника Темишвара и математичару по струци, није могло да обезбеди то што је, наводно, оставио „позитиван утисак” на румунског председника, када га је уочи именовања посетио у згради председништва.

Јер и ове последње демонстрације, које су на улице румунских градова извеле око пола милиона људи, показале су поделу на линији председник, опозиција и невладине организације наспрам социјалдемократске владе, која је на изборима у децембру добила највећу подршку од револуције 1989. године. Зато део штампе, наклоњен влади, тврди да је већ почело рушење друге по реду социјалдемократске владе. Критичари, с друге стране, кажу да ће учинити крај корупцији и покушајима да се законима и уредбом, коју је влада ипак повукла, владини службеници ослободе кривице.

Гласање о поверењу влади прошло је очекивано без проблема, јер владајућа коалиција има две трећине посланика, али је сам чин политичка санкција и прво ватрено крштење које показује да ће премијер бити под будним оком критичара.

Сам Гринденау је током кризе био смирен, својим изјавама је покушавао да задржи мир у земљи, па чак и да помало релаксира атмосферу рекавши у парламенту да је на протестима и на „Фејсбуку” било и креативних порука и скандирања.

Део западних медија прибојава се да би нова социјалдемократска влада могла да се, попут земаља у региону, Бугарске, Молдавије, Мађарске, Словачке или Чешке, отвори према Русији више него што би било прихватљиво са антируског становишта за државе које су на крајњем истоку. Тај страх је неоснован, јер су Гриндеану и лидер његове странке и председник Дома посланика Драгнеа, на изненађење дела румунских медија, били позвани на инаугурацију Доналда Трампа и током тродневних пратећих скупова су се срели са утицајним људима из нове администрације, а најзначајнији је био саветник председника за националну безбедност Мајкл Флин. Њему су обећали да ће издвојити она фамозна два процента БДП-а за одбрану, што је Трампов услов ако нека држава жели да је НАТО брани.

Како 43-годишњи премијер на то место није дошао као харизматични вођа, очигледно је да нема амбицију ни да остане упамћен као човек који је вукао оштре потезе. Владу ће, по свему судећи, ка њеном слому или победи водити лидер странке, док ће премијер, који је био министар информисања у последњој Понтиној влади, помиритељским тоном покушавати да прати догађања.