У Савезу нису веровали у мене

Са 32 година словеначка скијашица Тина Мазе окончала је такмичарску каријеру.

Учинила је то 2015. године пошто је петнаесту сезону у Светском купу завршила на другом месту и пошто је на белим стазама освојила све што се може освојити.

У њеној ризници су две златне олимпијске медаље из Сочија 2014. и две сребрне из Ванкувера 2010, четири златне и пет сребрних са светских шампионата, 81 медаља у Светском купу од којих је 26 златних, а међу 19 кристалних глобуса је и онај највећи, за победу у укупном пласману освојен 2013. с рекордним бројем бодова (2.414). Ниједна скијашица, ниједан скијаш нису освојили више.

Те године Тина Мазе је била најбоља у велеслалому, супервелеслалому и комбинацији, а друга у слалому и спусту…

Званичан опроштај имала је 7. јануара ове године у Марибору на стази на којој је као 15-годишњакиња дебитовала у Светском купу још 1999. године, а сада обавља улогу „тренера” Еуроспорта и љубитељима скијања објашњава збивања на Светском првенству у Сент Морицу. Уз посредство Еуроспорта радо је одвојила време за разговор за „Политику”.

Сада се у Сент Морицу такмиче и ваше некадашње противнице. Коју од њих највише цените и да ли нека од њих може да се мери с Јаницом Костелић?

Уважавам све најбоље такмичарке као што су Јаница, Линдзи Вон, Ана Веит... Све оне су ме учиниле јачим као скијашицу тако да имам пуно поштовања за шампионке попут њих.

Наравно, Јаница и ја смо веома повезане још од времена док смо се заједно такмичиле као деца.

Она се такмичила у Словенији и увек је била боља од мене и терала ме до крајњих граница на тренинзима и такмичењима, тако да је добро знам. Јаница је моја добра пријатељица.

Четири од 26 победа у Светском купу забележили сте у Сент Морицу. Како оцењујете његове стазе, посебно ове за Светско првенство?

Мислим да ми је Сент Мориц најсрећније скијалиште баш због тих победа, али Сент Мориц је увек за мене било једно од најбољих места за скијање јер су падине јако широке, а кад их обасјава сунце право је уживање скијати по њима.

Снег је увек јако добар и омогућава вам врло агресивну вожњу. Сент Мориц ми се допада и зато што ми се чинило, кад год смо се враћали из САД у Швајцарску, да долазим кући. Другачији стил живота овде у Европи увек ми је давао добру енергију.

Ви сте прва словеначка скијашица која је освојила златну олимпијску медаљу, тачније две. Имате и златне медаље са светских шампионата. Које су вам драже и зашто?

Свака медаља има другачију причу. Прво сам освајала сребрне медаље, а онда сам морала да направи огроман корак да бих освојила златну медаљу и у томе сам први пут успела у Гармишу.

Прва медаља је била велики успех за мене јер сам тада имала 26 година и први пут сам радила са сопственим приватним тимом, који ми је омогућио да начиним тај огроман корак.

До тада нисам веровала да сам такмичар који може да рачуна на добре резултате на највећим такмичењима каква су светска првенства и олимпијске игре. Никада до тада нисам веровала у себе, нисам мислила да имам снаге или моћи да добро наступим на тим такмичењима, а то што сам освојила 13 медаља, на сваком светском првенству најмање једну, било је за мене велико достигнуће.

Наравно, златне медаље освојене на Олимпијским играма у Сочију су изнад свих осталих које сам освојила.

Поставили сте и рекорд по броју освојених бодова у Светском купу. Да ли је тај Кристални глобус вреднији од олимпијске златне медаље?

Мислим да су то две различите ствари. Верујем да је у сваком спорту олимпијска златна медаља врхунац, тако да то важи и за мене. Кристални глобус показује вашу вредност током целе сезоне, што ми је такође било веома важно.

Тај Глобус ми је посебан због укупног броја поена које сам сакупила, јер је он био много већи него што сам могла да очекујем. Мислим да ће тај рекорд вероватно остати још дуго времена и ако бих морала да тај Кристални глобус поредим с олимпијском победом вероватно би их рангирала једнако.

Ми у Србији се још сећамо Матеје Свет и њеног сребра у Калгарију 1988. јер је то била прва олимпијска медаља за женско скијање у СФРЈ. Да ли сте гледали њене вожње и да ли можете да поредите своје скијање с њеним?

Кад сам била дете она је била мој велики идол. Увек сам је гледала, њено презиме Свет, схватала сам као постизање врхунских резултата на глобалном нивоу.

Она ми је била велика инспирација и она ми је помогла током каријере с важним саветима и сугестијама када ми није ишло добро. Она је мој велики идол.

У Светском купу побеђивали сте у свим дисциплинама, а са светских првенства и олимпијских игара само немате медаљу у слалому. Највише успеха имали сте у велеслалому. Дали је то ваша омиљена дисциплина?

Мислим да је велеслалом основа скијања. Сваки спортиста, без обзира да ли жели да се специјализује за слалом или спуст, мора да буде добар у велеслалому јер је он база скијања. Тек ако савладате велеслалом можете да се развијете у једном или другом правцу.

За мене је слалом увек био питање карактера. Нисам се добро сналазила у непредвидивим ситуацијама које могу да настану у слалому, па сам заиста морала да радим на томе да реагујем брзо, што ми је било јако тешко.

Ипак, захваљујући свим тим тренинзима успела сам да начиним огроман напредак у једној сезони и да се преселим из групе рангираних између двестотог и тристотог места на друго.

Наравно, пропустила сам да освојим медаљу у тој дисциплини и то је једино што за чим жалим у својој каријери.

Оснивање „ЈУ ски пула” почетком седамдесетих година допринело је напретку скијања и првим успесима словеначког (југословенског) алпског скијања. Ви сте највеће успехе, којим сте надмашили комплетан учинак чланова „Ју ски пула”, остварили тек пошто сте 2008. напустили тимски рад и основали сопствени смучарски тим. Како је функционисао „Team to aMAZE”.

До 2008. године била сам у Словеначком ски пулу али, нажалост, морала сам да изађем из њега и де се одвојим од Словеначког смучарског савеза, јер у њему нису довољно веровали у мене и моје могућности.

То и сталне промене тренера довеле су ме до одлуке – да напустим скијање, или да направим сопствени тим. То је био разлог. Морали смо да нађемо сопствене спонзоре, јер нисмо имали подршку Савеза због чега сам била јако тужна, било је много посла, али на крају смо успели да извучемо максимум из те ситуације.

Касније у Савезу су схватили да нам је и даље потребна помоћ и помогли су нам економски.

То је био велики корак у главама свих у Словенији јер нису веровали да ћу бити успешна, па је већина људи била против мене. Јако је тешко било превазићи то, веровати у сопствене снаге, али на крају је успело.

Шта знате о српском скијању?

Знам много о српском скијању. Имам пријатеље из Србије, као што је Јелена Лоловић. Биле смо јако добре пријатељице док се такмичила у Светском купу.

Она ми је много помогла да останем позитивна, ћаскале смо, забављале се и радиле оно што девојке раде, тако да често сетим времена које смо провеле заједно.