Ципрас: 2017. је кључна година за Европу

Од нашег дописника
Атина – Званична Атина грозничаво разматра последњи заједнички предлог еврозоне и ММФ-а који би требало да је кошта додатних 3,6 милијарди евра и који је, уједно, и нови ултиматум да Ципрасова влада, кроз нове мере штедње које би спровела до 2018, али и после, уопште дође у ситуацију да се наставе преговори с кредиторима и у догледно време одмрзну обећани кредити.

Иако предлог сматра нерационалним, премијер Ципрас верује да ће се наћи заједнички језик и да ће оцењивање до сада спроведених реформи бити успешно завршено до следећег састанка еврогрупе 20. фебруара. Истовремено, Ципрас поручује да ће ова година бити кључна за Европу и наглашава да ће евроскептичне снаге јачати све док је Европа слаба и немоћна. На заседању Централног комитета Сиризе грчки премијер је додао да ће Грчка окренути лист, да криза припада прошлости.

Западни медији процењују да евентуални излазак ММФ-а из програма економске помоћи Грчкој може да има два могућа сценарија: да води ка грчком банкроту већ на лето и могућности „грегзита” или одлуци Берлина да прихвати отпис дела дуга и то само неколико месеци пре избора.

У коментару „Фајненшел тајмса” се каже да је цело замешатељство последица избегавања да се каже и призна истина да је грчки дуг неодржив. Еврозона избегава тако бруталан закључак и покушава да причу о одрживости дуга стално држи живом. Лист констатује да Грчка никада неће достићи примарни суфицит од 3,5 одсто БДП-а, као што ни Берлин никада неће простати на отпис дела дуга. Као што су, пише „Фајненшел тајмс”, биле „катастрофално погрешне и процене премијера Ципраса да се ослања само на еврозону, одричући потребу останка у пакету ММФ”.

Својом неодлучношћу ММФ је без сумње довео до конфузије и сада, како пише лист „Гардијан”, свако жури да из сопствених разлога убрза решавање грчке дужничке кризе. Јерен Дајселблум, шеф еврогрупе, покушава да нађе решење јер ускоро, после избора у Холандији, може да буде и ван игре, Волфганг Шојбле, који је главна кочница и који, практично, диктира све услове када је реч о решавању грчке кризе, може да буде скрајнут. Све је више гласина да би канцеларка Меркел уколико победи на изборима у септембру могла да га замени неком шармантнијом особом.

У изјави немачкој агенцији ДПА министар спољних послова Немачке Зигмар Габриел критикује Шојблеа због покушаја да Атину „изгура из еврозоне” и поручује да је: „Немачка је дужна да учини све како би се сачувало јединство Европе и еврозоне”.

У међувремену, неизвестан је и исход гласања у грчком парламенту коме би, евентуално, био предочен предлог кредитора за додатним мерама штедње, смањењем пензија, бенефиција, увођењем нових пореза. Према последњим истраживањима јавног мњења, левичарска Сириза по популарности за 11 процената заостаје за конзервативном Новом демократијом, Сириза доминира у парламенту али је, с обзиром на потенцијално расположење бирача, јасно да не може још дуго да продужава битку с Бриселом. Конфликт може да доведе до превремених избора, а резултат нико са сигурношћу не може да предвиди.