Cipras: 2017. je ključna godina za Evropu

Od našeg dopisnika
Atina – Zvanična Atina grozničavo razmatra poslednji zajednički predlog evrozone i MMF-a koji bi trebalo da je košta dodatnih 3,6 milijardi evra i koji je, ujedno, i novi ultimatum da Ciprasova vlada, kroz nove mere štednje koje bi sprovela do 2018, ali i posle, uopšte dođe u situaciju da se nastave pregovori s kreditorima i u dogledno vreme odmrznu obećani krediti.

Iako predlog smatra neracionalnim, premijer Cipras veruje da će se naći zajednički jezik i da će ocenjivanje do sada sprovedenih reformi biti uspešno završeno do sledećeg sastanka evrogrupe 20. februara. Istovremeno, Cipras poručuje da će ova godina biti ključna za Evropu i naglašava da će evroskeptične snage jačati sve dok je Evropa slaba i nemoćna. Na zasedanju Centralnog komiteta Sirize grčki premijer je dodao da će Grčka okrenuti list, da kriza pripada prošlosti.

Zapadni mediji procenjuju da eventualni izlazak MMF-a iz programa ekonomske pomoći Grčkoj može da ima dva moguća scenarija: da vodi ka grčkom bankrotu već na leto i mogućnosti „gregzita” ili odluci Berlina da prihvati otpis dela duga i to samo nekoliko meseci pre izbora.

U komentaru „Fajnenšel tajmsa” se kaže da je celo zamešateljstvo posledica izbegavanja da se kaže i prizna istina da je grčki dug neodrživ. Evrozona izbegava tako brutalan zaključak i pokušava da priču o održivosti duga stalno drži živom. List konstatuje da Grčka nikada neće dostići primarni suficit od 3,5 odsto BDP-a, kao što ni Berlin nikada neće prostati na otpis dela duga. Kao što su, piše „Fajnenšel tajms”, bile „katastrofalno pogrešne i procene premijera Ciprasa da se oslanja samo na evrozonu, odričući potrebu ostanka u paketu MMF”.

Svojom neodlučnošću MMF je bez sumnje doveo do konfuzije i sada, kako piše list „Gardijan”, svako žuri da iz sopstvenih razloga ubrza rešavanje grčke dužničke krize. Jeren Dajselblum, šef evrogrupe, pokušava da nađe rešenje jer uskoro, posle izbora u Holandiji, može da bude i van igre, Volfgang Šojble, koji je glavna kočnica i koji, praktično, diktira sve uslove kada je reč o rešavanju grčke krize, može da bude skrajnut. Sve je više glasina da bi kancelarka Merkel ukoliko pobedi na izborima u septembru mogla da ga zameni nekom šarmantnijom osobom.

U izjavi nemačkoj agenciji DPA ministar spoljnih poslova Nemačke Zigmar Gabriel kritikuje Šojblea zbog pokušaja da Atinu „izgura iz evrozone” i poručuje da je: „Nemačka je dužna da učini sve kako bi se sačuvalo jedinstvo Evrope i evrozone”.

U međuvremenu, neizvestan je i ishod glasanja u grčkom parlamentu kome bi, eventualno, bio predočen predlog kreditora za dodatnim merama štednje, smanjenjem penzija, beneficija, uvođenjem novih poreza. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, levičarska Siriza po popularnosti za 11 procenata zaostaje za konzervativnom Novom demokratijom, Siriza dominira u parlamentu ali je, s obzirom na potencijalno raspoloženje birača, jasno da ne može još dugo da produžava bitku s Briselom. Konflikt može da dovede do prevremenih izbora, a rezultat niko sa sigurnošću ne može da predvidi.