Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уметност катастрофе у Венецији

Раденко Милак у сарадњи са Романом Урањеком ове године представља БиХ на 57. Међународном бијеналу уметности
Уметност катастрофе у Венецији
Раденко Милак (Фото: М. Кременовић

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Шта је то са уметношћу и зашто се избегава приказивање катастрофа иако је чињеница да живимо у ери коју су обележили Холокауст и Хирошима? Шта би се могло рећи о ономе што се не може или се не жели представити и зашто уметност данас не представља оно што је креација човечанства?

У најкраћем, то је оквир који прати концепт пројекта „Уметност катастрофе” Раденка Милака који ће ове године представљати Босну и Херцеговину на 57. Међународном бијеналу уметности у Венецији.

У Музеју савремене умјетности РС у Бањалуци одржано је прво јавно представљање Павиљона Босне и Херцеговине, а сам догађај одржан је 10. фебруара на Дан Музеја савремене уметности Републике Српске.

Раденко Милак ће БиХ у Венецији представљати пројектом који ће бити једним делом реализован у сарадњи са словеначким уметником Романом Урањеком.

Идеја Милака јесте да створи уметничку концепцију која се састоји од различитих врста радова – цртежа, акварела, слика и видео радова где је сваки медији повезан за катастрофом и документацијом о тој катастрофи. Овако дефинисан концепт одговара и теми 57. Међународног бијенала „Viva arte Viva” у коме кустоскиња Кристин Масел позива уметнике да кроз свој рад изразе став о уметности.

„Оно што желимо да прикажемо Венецији јесте пројекат који се генерално бави питањем катастрофе, али оне која долази из различитих поља. Да ли је то катастрофа за коју је заслужан човек или она која је настала услед свих ових турбуленција које су се десиле у свету, захваљујући, да тако кажем, пропасти неолибералног капитализма, па онда имамо и све ове ситуације везане за екстремни тероризам који се јавља на свим пољима планете. Битно је да се о томе прича”, каже Милак.

Ходајући по свету, од Западне Европе до Блиског Истока, Милак каже да је приметио да су то теме које у данашње време обједињују све људе у свету јер „због страха од будућности људи имају неповерење и у садашњост” што је оно што „тренутне политике нуде”.

„Ово је пројекат који ће укључивати уметнике који о томе желе да говоре, а са друге стране интелектуалце”, појаснио је Милак.

Комесар Павиљона БиХ је Сарита Вујковић, директорка МСУ Републике Српске, а за кустосе пројекта предложени су Кристофер Игр, аутор концепта, шведски кустоски тим Фредерик Свенск, Синзиана Равини и Ана ван дер Влиет који ће радити у сарадњи и уз подршку Ханса Урлиха Обриста, угледног швајцарског кустоса.

Организатор пројекта је Музеј савремене уметности Републике Српске, који је у сарадњи са уметником Раденком Милаком и кустоским тимом одлучио да Павиљон БиХ буде лоциран у Палати Малипијеро у којој је 2013. године БиХ на 55. Венецијанском бијеналу представљао уметник Младен Миљановић.

Венецијанско бијенале уметности биће одржано од 13. маја до 26. новембра 2017. а уметничка директорка, кустоскиња и ауторка концепта овогодишњег бијенала је француска кустоскиња Кристин Масел.

Комесар Павиљона БиХ Сарита Вујковић рекла је да је ова институција поново иницирала да се Павиљон БиХ лоцира у Венецији са идејом да се тај догађај континуирано одржава и да се у њега укључе и архитектура и уметност.

„Срећни смо да опет радимо изложбу Павиљона БиХ на Венецијанском бијеналу, након веома успешног пројекта са 'Вртом уживања' Младена Миљановића. Ове године одлучили смо се за другачији вид пројекта који има интернационални карактер у оквиру кога ћемо сарађивати и са страним кустосима, па верујемо да ће наш пројекат бити успешан и да ћемо добити похвале као и прошли пут”, рекла је Вујковић.

Раденко Милак је рођен 1980. у Травнику, а завршио је Академију уметности у Бањалуци, смер сликарство. Магистрирао је на 2006. на Факултету ликовних уметности у Београду.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.