Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Најтежа рунда разговора о Степинцу

Тема дводневног састанка у Новом Саду јесте улога кардинала Алојзија Степинца током Другог светског рата, а о том питању се ставови СПЦ и Римокатоличке цркве потпуно разилазе
Најтежа рунда разговора о Степинцу
Заседање се одржава у Владичанском двору у Новом Саду (Фото Танјуг/Јарослав Пап)

У Новом Саду је почео дводневни састанак мешовите католичко-православне комисије која треба да расветли улогу и одговорност кардинала Католичке цркве у Хрватској Алојзија Степинца током Другог светског рата. Заседање је почело у девет сати, у двору бачког владике Иринеја Буловића, као домаћина скупа. У складу са праксом каква је важила и на претходна два састанка, није предвиђено давање изјава за јавност, већ ће на крају бити објављено заједничко саопштење.

Ово је трећи састанак мешовите комисије, а како је раније најављено, Српска православна црква (СПЦ) изнеће доказе да је католички надбискуп Степинац активно учествовао у стварању Независне државе Хрватске (НДХ) и њеној геноцидној политици.

Сврха рада комисије јесте да се предоче веродостојни и прворазредни документи које свака страна има и да се на основу њих развије дискусија и нада да ће се приближити ставови, рекао је уочи седнице РТС-у Јуре Кришто, историчар и представник Римокатоличке цркве у комисији.

Како је у изјави за Танјуг рекао Никола Кнежевић из новосадског Центра за истраживање религије, политике и друштва, трећа и четврта рунда биће најтежа јер се мишљења и погледи према прошлости овде највише разилазе. Како каже, питање Степинца само је једно у низу које би требало да буде предмет разговора мешовите комисије.


Једно од возила делегације Католичке цркве у Хрватској (Фото Танјуг/Јарослав Пап)

У тексту објављеном на порталу „Аутограф”, хрватски теолог и публициста Драго Пилсел је подсетио да је Степинац за Католичку цркву у Хрватској блаженик откако га је у Марији Бистрици 3. октобра 1998. таквим прогласио папа Јован Павле Други, а и више је жупа које носе његово име.

Закључци рада мешовите комисије, која ће се састати још у Подгорици и Славонској Пожеги, очекују се крајем године, а од њих зависи да ли ће Ватикан прогласити Степинца светим. Комисија је формирана на иницијативу папе Фрање како би укрстила историјске аргументе и расветлила улогу и одговорност Степинца за злочине НДХ током Другог светског рата.

Недостојан светачког ореола

Историчар др Слободан Бјелица, професор на Филозофском факултету у Новом Саду, каже за „Политику“ да је читава биографија Алојзија Степинца пуна контроверзи. „Југословенски добровољац током Првог светског рата постао је, како се види из његових дневничких белешки, огорчени противник Србије у међуратном периоду. Одушевљено и активно је подржао стварање НДХ да би, како је рат одмицао, почео да стидљиво осуђује усташки режим. Пружену руку нове, комунистичке власти прво је прихватио, да би је потом одбацио – што му је и донело заточење. У сваком случају, не видим по којим критеријумима би једна таква личност могла заслужити светачки ореол“, наводи др Бјелица.

С. К.

Коментари54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Радисав
Бојим се да нашој комисији и није циљ утврђивање истине. Ми већ имамо наше предубеђење да је Степинац злочинац и никакви докази за супротно нас неће разуверити. Поставља се питање зашто онда наши представници уопште учествују у оваквих разговорима, ако они унапред и пре доказа супротне стране знају шта је "истина".
Мила
срамно учешће СПЦ у овим ’разговорима’!
mozda mozda
mislim da je katolicka strana napravila nevidjenu gresku pristavsi diskutirati o stepincu sa pravoslavnim popovima
mozda mozda
@svetlana slazem se potpuno sa vasom konstatacijom. @borise sta je lose u tome ako se zovu popovi. isto porijeklo rijeci kao i za papu rimskog. i otkuda tebi pravo da odlucujes tko je inovjerac?
Boris
Mislis pravoslavnim svestenstvom? To komunisticko-jezuitsko nasledje i pezorativno popovima je za informaciju tebi inovercu od grckog otac ?Sto znaci na srpskom (tvom iskvarenom) pravoslavnim ocima.
Прикажи још одговора
Nikola Nesic
Nisam za jednostvana resenja, ali u ovom slucaju bi trebalo pustiti katolicima da ucine Stepinca svetim. U potpunosti se slazem Dr Slobodanom Bjelicom, biografija Alozija Stepinca, je vrlo kontradiktorna.Do to mere, da bi mi srbi imali pitoreskan izraz, koji iz obzira prema Novini i citalastvu nije lepo upotrebiti. Zapravo njegova biografija je ogledalo hrvatske istorije, maglovita uverenja, kontradiktorna, prema situcaiji, bez jasnog stava, cinicna i uglavnom za svoju korist, bez obzira na etiku. Prema situciji, malo ustasa, kad treba uz komuniste, uvek protiv srba, jednom recju slika i prilika Hrvatske u zadnjih sto godina. Pa sto im onda praviti problem, neku imaju sveca po svojoj meri, ne mozes nekome zabraniti da bude ono sto jeste. Vise bih se potresao zasto Car Dusan-Silni nije za SPC svetac, nego jedan Stepinac, koji je kroz vreme bio kao i voda, onakav kakva je i posuda. Na kraju to je problem katolika, a ne nas, mi istoriju imamo i skupo je placamo, oni neka svoju dopunjuju.
Igor G.
"Леон Давидович"@ Sredinom maja 1945. godine, Titove jedinice na Kočevskom rogu, u Blajburgu i na desetinama drugih stratišta širom Slovenije, s obe strane jugoslovensko-austrijske i jugoslovensko-italijanske granice, pobili desetine hiljada domaćih ratnih suparnika. Među njima je najviše bilo hrvatsko-muslimanskih ustaša, ali i hiljade srpskih i crnogorskih četnika, hrvatskih i slovenačkih domobrana i pristalica srpskog generala Milana Nedića i fašista Dimitrija Ljotića. Plašeći se osvete Titove vojske, mnogi od njih su se prethodno bili predali engleskim okupacionim trupama u Austriji i Italiji, ali su ih Britanci na prevaru vratili pred puščane cevi Titovih boraca. Tako da Leone vaša tvrdnja o zaštiti zapadnih obaveštajnih službi ne stoji. Neki su se i provukli, bila su smutna vremena, uvek neko pretekne.
@Anabela
Kraj rata je proglasen 9 maja 1945 godine, kada su pobedjeni bili duzni da poloze oruzje. Umesto toga izabrali su nastavak rata. Koliko je puta trebalo proglasavati kraj rata i obavezu porazenih da se predaju? Vasa “nevinasca” nasla su se u nepreglednoj Blajburskoj koloni fasistickog sljama, nudeci Britancima usluge, racunajuci da ce ih ovi prigrliti. Britanci su ih odbilih, vratili nazad, zatvorili granicu, jer su im Tito i komunisti saveznici, a ovi koji su bezali pred njima saveznici i saradnici fasista. Posto nisu polozili oruzje bili su legitimni ‘target’ i tu komuniste niko nije mogao da osudi, osim potomaka u ratu porazenih, koji to pokusavaju sada revizijom istorije.
Anabela
Ljudi koji su tada stradali bili su od sila koje su dobile rat, prepusteni na milost i nemilost komunistima izmedju ostalog i zato sto su bili poslednje naoruzane jedinice, koje su odbile da se predaju i poloze oruzje nakon sto su fasisticke snage pobedjene i nakon sto je istekao rok za predaju koji su dali saveznici. Ustase, Cetnici i Domobrani se nisu predali jer su se plasili odmazde, ali nisu imali osnova da veruju da ce biti prihvaceniu Austriji posle svih rokova za predaju. Bio je to rizik, ali je bilo receno da nece biti suda za one koji dobrovoljno ne poloze oruzje do odredjenog roka. Samo zato ni do danas Partizani nisu bili izlozeni vecem pritisku i osudi za ovaj zlocin. U Blajburgu leze mnogi nevini i mnogi krivi za zlocine, ali naoruzani ljudi koji su odbili dea poloze oruzje posle poraza i roka za predaju.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.