Атина незадовољна оценама ММФ-а

Од нашег дописника
Атина – Још увек има наде за узајамне уступке и решење затегнутих односа између Грчке и поверилаца после заједничког предлога у виду услова еврозоне и ММФ, да Атина пристане на додатне мере штедње од 3,6 милијарди евра. Европски комесар за финансије Пјер Московици, који борави у Атини, тврди да има разлога за оптимизам и да оно што се захтева од Грчке мора да буде прихватљиво јер су многи захтеви већ испуњени.

„Цифре које ћемо предочити морају све да приморају да се озбиљно замисле. Грчки народ се већ довољно жртвовао”, преноси изјаву Пјера Московиција агенција АНА-МПА. Одговарајићи на питање листа „Лес Ехос” да ли се европски кредитори слажу са строгим захтевима ММФ-а који се базирају на песимистичким економским анализама грчке привреде и дуга, комесар ЕУ подвлачи да еврозона на све гледа са више наде и свој став базира на много успешнијим проценама него што их има ММФ.

Слика на коју се ослања оптимизам Европске комисије је очекивање да ће, рецимо, примарни суфицит идуће године бити 3,7 одсто, да ће јавни дуг са 179,7 одсто пасти у овој години на 177,2 процената БДП-а или 170,6 одсто у 2018, да ће незапосленост са 23,4 бити смањена на 22 одсто, да ће инфлација бити 1,3 одсто и да ће се инвестиције утростручити.

Московици тврди са су цифре које се односе на стање грчке привреде и финансија и којима располаже Европска комисија реалне, нису плод фантазије и да се нада да ће то бити довољна основа да се на следећем заседању Еврогрупе 20. фебруара донесе позитивна одлука јер, како је нагласио, неопходно је да постоји јединство и сагласност свих учесника, и еврозоне и ММФ-а.

Дакле, та позитивна одлука, прецизније оцена спроведених реформи у Грчкој, која се сада условљава пристајањем Ципрасове владе на допунске мере штедње од 3,6 милијарди евра, значила би у перспективи ослобађање обећаних кредита, наставак преговора о реструктуризацији грчког дуга... Али, све то очигледно касније и под условом да не нарушава изборни циклус у Холандији, Француској, Немачкој...

Атина још није заузела коначни став, али, судећи по изјавама званичника, није спремна само на просту политичку сагласност, већ очекује гарантовање свеобухватног пакета који ће укључивати и мере за примарни суфицт, краткорочне мере, олакшавање дужничког бремена. Притисак на владу је велики, критике из редова опозиције све отровније, незадовољство је присутно и у редовима Сиризе, али међу Грцима који нису спремни на ново стезање каиша. Испитивања јавног мњења показују пад популарности Сиризе, која, према анализи Универзитета Македонија, за конзервативном Новом демократијом заостаје за 16 одсто. Чак 78 посто Грка верује да ће Цирасова влада прихватити нове мере штедње, 52 одсто њих сматра да је тактика владе погрешна, док је 34 посто мишљења да влада треба да да оставку и да се иде на превремене изборе...

Премијер Ципрас је у незавидној ситуацији коју диктирају кредитори. Они га, наиме, доводе у позицију да, како пишу овдашњи медији, пре две недеље децидирано изјављује да неће пристати „ни на један евро нових мера”, а да сада поручује сународницима да неће пристати на „уступке који се тичу принципијелних питања” и да ће се „од јесени Европа променити”.

У редовима сопствене партије има противнике који сматрају да садашња политика владе штети интересима левичарске партије и води је у катастрофу.

Гувернер Грчке банке поручује је да је потребно одмах заокружити други пакет мера јер ће касније услови бити много гори. Јанис Стурнарас упозорава да нема много времена за размишљање јер „за све може да буде касно” и да је важно да влада и повериоци буду спремни на уступке и наставе процес преговарања.

Споран и даље остаје став ММФ-а који сматра да је ситуација у Грчкој драматична, да је дуг неодржив, да треба рачунати на примарни суфицит од 1,5 одсто јер је све остало нереално. Кристин Лагард је поручила да је ММФ позван да помогне учествујући у пакету економске помоћи Грчкој, али да на његово садејство треба рачунати само у оквирима предвиђених могућности. Други речима, не треба очекивати да се се примењују посебни услови за одређене земље само зато што је конкретно реч о њима.

„Ми смо дужни да се придржавамо принципа које смо установили за све земље јер је реч о новцу међународне заједнице”, изјавила је Лагардова и нагласила да је неодрживи грчки дуг још увек могуће начинити одрживима чак и без његовог кресања. Директор ММФ није саопштила евентуалне стратешке детаље, али је ставила до знања да још много тога може да се учини уколико се спроведу одређене реформе.

Министар финансија Грчке Еуклид Цакалотос критикује ММФ да је донео низ погрешних оцена о Грчкој. Подвлачи да нико не тражи посебан положај за Грчку, никакав изузетак, али да има право и може да захтева да представници ММФ не тврде да у 2018. примарни суфицит неће бити бити 1,5 посто ако је он већ ове године два одсто.