Atina nezadovoljna ocenama MMF-a

Od našeg dopisnika
Atina – Još uvek ima nade za uzajamne ustupke i rešenje zategnutih odnosa između Grčke i poverilaca posle zajedničkog predloga u vidu uslova evrozone i MMF, da Atina pristane na dodatne mere štednje od 3,6 milijardi evra. Evropski komesar za finansije Pjer Moskovici, koji boravi u Atini, tvrdi da ima razloga za optimizam i da ono što se zahteva od Grčke mora da bude prihvatljivo jer su mnogi zahtevi već ispunjeni.

„Cifre koje ćemo predočiti moraju sve da primoraju da se ozbiljno zamisle. Grčki narod se već dovoljno žrtvovao”, prenosi izjavu Pjera Moskovicija agencija ANA-MPA. Odgovarajići na pitanje lista „Les Ehos” da li se evropski kreditori slažu sa strogim zahtevima MMF-a koji se baziraju na pesimističkim ekonomskim analizama grčke privrede i duga, komesar EU podvlači da evrozona na sve gleda sa više nade i svoj stav bazira na mnogo uspešnijim procenama nego što ih ima MMF.

Slika na koju se oslanja optimizam Evropske komisije je očekivanje da će, recimo, primarni suficit iduće godine biti 3,7 odsto, da će javni dug sa 179,7 odsto pasti u ovoj godini na 177,2 procenata BDP-a ili 170,6 odsto u 2018, da će nezaposlenost sa 23,4 biti smanjena na 22 odsto, da će inflacija biti 1,3 odsto i da će se investicije utrostručiti.

Moskovici tvrdi sa su cifre koje se odnose na stanje grčke privrede i finansija i kojima raspolaže Evropska komisija realne, nisu plod fantazije i da se nada da će to biti dovoljna osnova da se na sledećem zasedanju Evrogrupe 20. februara donese pozitivna odluka jer, kako je naglasio, neophodno je da postoji jedinstvo i saglasnost svih učesnika, i evrozone i MMF-a.

Dakle, ta pozitivna odluka, preciznije ocena sprovedenih reformi u Grčkoj, koja se sada uslovljava pristajanjem Ciprasove vlade na dopunske mere štednje od 3,6 milijardi evra, značila bi u perspektivi oslobađanje obećanih kredita, nastavak pregovora o restrukturizaciji grčkog duga... Ali, sve to očigledno kasnije i pod uslovom da ne narušava izborni ciklus u Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj...

Atina još nije zauzela konačni stav, ali, sudeći po izjavama zvaničnika, nije spremna samo na prostu političku saglasnost, već očekuje garantovanje sveobuhvatnog paketa koji će uključivati i mere za primarni sufict, kratkoročne mere, olakšavanje dužničkog bremena. Pritisak na vladu je veliki, kritike iz redova opozicije sve otrovnije, nezadovoljstvo je prisutno i u redovima Sirize, ali među Grcima koji nisu spremni na novo stezanje kaiša. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju pad popularnosti Sirize, koja, prema analizi Univerziteta Makedonija, za konzervativnom Novom demokratijom zaostaje za 16 odsto. Čak 78 posto Grka veruje da će Cirasova vlada prihvatiti nove mere štednje, 52 odsto njih smatra da je taktika vlade pogrešna, dok je 34 posto mišljenja da vlada treba da da ostavku i da se ide na prevremene izbore...

Premijer Cipras je u nezavidnoj situaciji koju diktiraju kreditori. Oni ga, naime, dovode u poziciju da, kako pišu ovdašnji mediji, pre dve nedelje decidirano izjavljuje da neće pristati „ni na jedan evro novih mera”, a da sada poručuje sunarodnicima da neće pristati na „ustupke koji se tiču principijelnih pitanja” i da će se „od jeseni Evropa promeniti”.

U redovima sopstvene partije ima protivnike koji smatraju da sadašnja politika vlade šteti interesima levičarske partije i vodi je u katastrofu.

Guverner Grčke banke poručuje je da je potrebno odmah zaokružiti drugi paket mera jer će kasnije uslovi biti mnogo gori. Janis Sturnaras upozorava da nema mnogo vremena za razmišljanje jer „za sve može da bude kasno” i da je važno da vlada i poverioci budu spremni na ustupke i nastave proces pregovaranja.

Sporan i dalje ostaje stav MMF-a koji smatra da je situacija u Grčkoj dramatična, da je dug neodrživ, da treba računati na primarni suficit od 1,5 odsto jer je sve ostalo nerealno. Kristin Lagard je poručila da je MMF pozvan da pomogne učestvujući u paketu ekonomske pomoći Grčkoj, ali da na njegovo sadejstvo treba računati samo u okvirima predviđenih mogućnosti. Drugi rečima, ne treba očekivati da se se primenjuju posebni uslovi za određene zemlje samo zato što je konkretno reč o njima.

„Mi smo dužni da se pridržavamo principa koje smo ustanovili za sve zemlje jer je reč o novcu međunarodne zajednice”, izjavila je Lagardova i naglasila da je neodrživi grčki dug još uvek moguće načiniti održivima čak i bez njegovog kresanja. Direktor MMF nije saopštila eventualne strateške detalje, ali je stavila do znanja da još mnogo toga može da se učini ukoliko se sprovedu određene reforme.

Ministar finansija Grčke Euklid Cakalotos kritikuje MMF da je doneo niz pogrešnih ocena o Grčkoj. Podvlači da niko ne traži poseban položaj za Grčku, nikakav izuzetak, ali da ima pravo i može da zahteva da predstavnici MMF ne tvrde da u 2018. primarni suficit neće biti biti 1,5 posto ako je on već ove godine dva odsto.