Школарци све мање једу на кашику

Сваки пут када родитељи уместо здравог и избалансираног оброка спремљеног код куће детету дају новац за ужину из пекаре, или га за добру оцену „почасте” са још два сата игрица за рачунаром малишана, потпуно несвесно, сврставају у групу школараца са нездравим животним навикама. Да такве деце има заиста много показало је истраживање Центра за здравље, вежбање и спортске науке недавно спроведено над узорком од 3.278 основаца и средњошколаца. Подаци из пројекта под називом „Начини прави избор за дугорочно здравље” су алармантни: довољно поврћа не уноси 80 одсто малишана, препоручену количину воћа једе тек сваки трећи клинац и клинцеза, само трећина дечака и девојчица конзумира довољно меса и млечних производа, готово ниједан школарац не једе довољно житарица, а оброци 15 одсто њих састоје се претежно од масне хране. Црвену лампицу код мајки и очева требало би да упали и сазнање да половина испитане деце има проблем да се степеницама попне до другог спрата, а да 60 одсто њих нема никакве физичке активности. За докторе овакви подаци јесу забрињавајући, али не и изненађујући.

– Када родитељи доведу дете, ретко ко од њих се жали да малишан нема кондиције. Нажалост, такво стање се просто подразумева и нико више и не очекује да му дете буде у доброј физичкој форми. Паркови су већином празни јер су дечаци и девојчице за својим таблетима и лаптопима – каже педијатар Радмила Косић.

Деца би требало свакодневно да имају 60 и више минута умерено интензивне физичке активности у виду спорта, рекреације, одласка до школе или игре. И ту се претерује, упозорава Косић. Све мање деце се рекреативно бави спортом, а све је више малих гладијатора, који на штету сопственог правилног развоја изгарају у жељи да постану спортске звезде.

Медицинске стручњаке не зачуђује ни то да се малишани не придржавају препорученог дневног уноса житарица, поврћа, воћа, млека и млечних производа и протеинских намирница.

– Због превише обавеза родитељи често не кувају, а брза и јефтина храна коју малишани узимају прилично гоји и узима свој данак здрављу – закључује докторка Косић додајући да се најздравије хране деца из обданишта јер су њихови оброци пажљиво планирани, квалитетни и редовни.

Да највећу одговорност за здравље малишана сноси породица, сматра и нутрициониста Ана Тодоровић.  Маме и тате које код ње дођу по савет добију препоруку да промену набоље почну од себе јер кад се сви укућани здраво хране и малишани ће пицу лакше заменити салатом.

– Код деце се слабо развијају здраве навике у исхрани. Касније, они виде и да њихови вршњаци купују разне грицкалице или брзу храну па ни сами не желе да носе ужину – каже Тодоровић.
Уз брз начин живота и недовољно времена за кување, главни кривац за краће јеловнике и полупразне фрижидере у нашим домовима је и недостатак новца. Али, ако не можемо детету да приуштимо да сваки дан једе здраво, морамо се потрудити да му избалансиран оброк обезбедимо бар неколико пута недељно, саветује Тодоровић.

– У исхрани су веома важне житарице, млеко и млечни производи као што су сир, кисело млеко и јогурт. Месо и рибу треба узимати минимум пет пута недељно како би се обезбедило довољно протеина за раст и развој детета. Поврће је много боље у свежем него у бареном облику, али малишани често најмање воле баш салате. Неизоставно на трпези треба да се нађу и једна до две воћке или цеђени сокови – саветује Тодоровић, додајући да би школарци требало да избегавају слаткише, слана јела и пржену храну.