ММФ „црном листом дужника” дисциплинује губиташе

Захваљујући једној непријатној сцени током шесте ревизије аранжмана са Међународним монетарним фондом (ММФ), сваког месеца на интернет страници „Србијагаса” и ЕПС-а објављује се списак 20 највећих дужника за гас и струју.

Све је почело за преговарачким столом када су представници Министарства привреде шефу мисије Џејмсу Руфу крајем октобра признали да је петрохемијски комплекс („Азотара”, МСК и „Петрохемија”) поново нагомилао дугове према „Србијагасу”.

Претходно су српски државни званичници уверавали и овдашњу јавност и преговараче из Вашингтона да петрохемиjски комплекс редовно плаћа своје рачуне.

Да се овакве ствари не би понављале ММФ је увео обавезу да „Србијагас” и ЕПС на крају сваког месеца јавно обелодане списак 20 највећих дужника. То је чак био и услов да борд директора Фонда крајем децембра Србији одобри шесту ревизију програма из предострожности.

У том контексту је и пре неколико дана Себастијан Соса, шеф канцеларије ММФ-а у Србији, за америчку агенцију „Блумберг” истакао да Србија треба да прекине да субвенционише губиташе, како би постигла трајнији напредак у до сада оствареном смањењу буџетског дефицита. Тиме би, сматра Соса, био заустављен један од највећих канала одлива средстава из државне касе.

То практично значи две ствари. Да ће ММФ у последњој трећини програма са Србијом, који је орочен до краја фебруара 2018. године, акценат ставити на предузећа у државном власништву. Али и да ће Фонд, који нема експерте за структурне реформе, већ прати само коначан резултат (читај дефицит), морати да пронађе механизам преко кога ће пратити напредак у реформама ових предузећа.

Како кажу упућени у ове преговоре, управо је објављивање листе највећих дужника један од механизама преко ког ће ММФ пратити како послују фирме у државном власништву. Јер, проблем и настаје тако што губиташи, који не плаћају комуналије, урушавају билансе ЕПС-а и „Србијагаса”, што у крајњој линији долази на наплату пореским обвезницима.

И заиста када се погледа списак највећих дужника за струју и гас на њему као да су излистани горући проблеми српске економије.

 Последњег дана децембра на црној листи „Србијагаса” нашао се петрохемијски комплекс („Азотара”, МСК и „Петрохемија”), али и „Галеника” која за гас дугује 351 милион динара. Иначе, руководство ове компаније истицало је да је фирма 2016. годину завршила у плусу. Рачуне за гас, очигледно, није платила. Са овог списка може да се види и да је „Петрохемија” своје обавезе према „Србијагасу” у износу од 1,78 милијарди динара измирила током 2016. године. Апсолутни рекордер када је о неплаћеним рачунима реч је МСК из Кикинде са 4,3 милијарде динара дуга.

Највећи дужник, када је о рачунима за струју реч је „Железара Смедерево” са цехом од 4,5 милијарди динара. Није реч о компанији „Хестил Србија”, која је у власништву Кинеза, већ о државној фирми од које остала само шкољка у коју су удомљени дугови након је „Хестил” купио имовину. РТБ Бор за струју има дуг од 3,64 милијарде динара. На ЕПС-овој црној листи су и „Железнице Србије”, „Ресавица”, „Петрохемија”, „Политика а. д.” и „Индустрија мотора Раковица”.

И Министарство привреде направило је систем контроле рада предузећа у државном власништву, како би се спречио октобарски сценарио када су дугови петрохемијског комплекса изненада „испливали” за преговарачки сто са ММФ-ом.

– На основу упита, Фонду достављамо све податке о пословању ових фирми. Успостављен је двадесетчетворочасовни надзор њиховог пословања. Такође, два пута месечно представници Министарства се у оквиру радних група састају са руководством петрохемијског комплекса и „РТБ Бора” како бисмо пратили резултате њиховог пословања. Једном месечно састанцима ових радних група обавезно присуствује и министар привреде – кажу у овом министарству.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да ММФ нема ни механизме да прати пословање губиташа, нити да овај проблем реши.

– У Србији се значај међународних финансијских институција прецењује, па се често мисли да су њихове сугестије и анализе Свето писмо или црвено слово, а они их праве на бази домаће статистике и аналитике и те податке само пропусте кроз своје шаке. Нема ту неке претеране памети. Уосталом, током ове кризе показало се да ММФ није могао да предвиди колика ће у Србији бити стопа привредног раста ни многе друге ствари – каже Савић и подсећа да је петрохемијски комплекс средином прошле године успео да обмане чак и премијера Александра Вучића.

Он подсећа на епизоду када се председник владе јесенас пожалио да је због лоших резултата „ове три компаније, љут на самог себе, јер није додатно проверавао пословне билансе тих предузећа, већ је веровао у „лажне извештаје”.

– Дакле, без политичке воље да се јавна предузећа реформишу, проблем губиташа неће бити решен. Ове компаније су последњи бастион странака за удомљавање кадрова и док се не раскине веза између власништва и управљања предузећем, то се неће решити. Држава, као власник, само треба да постави циљеве пред управом ових компанија и да прати да ли се ти циљеви испуњавају, а не да се меша у управљање – закључује Савић.