MMF „crnom listom dužnika” disciplinuje gubitaše

Zahvaljujući jednoj neprijatnoj sceni tokom šeste revizije aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), svakog meseca na internet stranici „Srbijagasa” i EPS-a objavljuje se spisak 20 najvećih dužnika za gas i struju.

Sve je počelo za pregovaračkim stolom kada su predstavnici Ministarstva privrede šefu misije Džejmsu Rufu krajem oktobra priznali da je petrohemijski kompleks („Azotara”, MSK i „Petrohemija”) ponovo nagomilao dugove prema „Srbijagasu”.

Prethodno su srpski državni zvaničnici uveravali i ovdašnju javnost i pregovarače iz Vašingtona da petrohemijski kompleks redovno plaća svoje račune.

Da se ovakve stvari ne bi ponavljale MMF je uveo obavezu da „Srbijagas” i EPS na kraju svakog meseca javno obelodane spisak 20 najvećih dužnika. To je čak bio i uslov da bord direktora Fonda krajem decembra Srbiji odobri šestu reviziju programa iz predostrožnosti.

U tom kontekstu je i pre nekoliko dana Sebastijan Sosa, šef kancelarije MMF-a u Srbiji, za američku agenciju „Blumberg” istakao da Srbija treba da prekine da subvencioniše gubitaše, kako bi postigla trajniji napredak u do sada ostvarenom smanjenju budžetskog deficita. Time bi, smatra Sosa, bio zaustavljen jedan od najvećih kanala odliva sredstava iz državne kase.

To praktično znači dve stvari. Da će MMF u poslednjoj trećini programa sa Srbijom, koji je oročen do kraja februara 2018. godine, akcenat staviti na preduzeća u državnom vlasništvu. Ali i da će Fond, koji nema eksperte za strukturne reforme, već prati samo konačan rezultat (čitaj deficit), morati da pronađe mehanizam preko koga će pratiti napredak u reformama ovih preduzeća.

Kako kažu upućeni u ove pregovore, upravo je objavljivanje liste najvećih dužnika jedan od mehanizama preko kog će MMF pratiti kako posluju firme u državnom vlasništvu. Jer, problem i nastaje tako što gubitaši, koji ne plaćaju komunalije, urušavaju bilanse EPS-a i „Srbijagasa”, što u krajnjoj liniji dolazi na naplatu poreskim obveznicima.

I zaista kada se pogleda spisak najvećih dužnika za struju i gas na njemu kao da su izlistani gorući problemi srpske ekonomije.

 Poslednjeg dana decembra na crnoj listi „Srbijagasa” našao se petrohemijski kompleks („Azotara”, MSK i „Petrohemija”), ali i „Galenika” koja za gas duguje 351 milion dinara. Inače, rukovodstvo ove kompanije isticalo je da je firma 2016. godinu završila u plusu. Račune za gas, očigledno, nije platila. Sa ovog spiska može da se vidi i da je „Petrohemija” svoje obaveze prema „Srbijagasu” u iznosu od 1,78 milijardi dinara izmirila tokom 2016. godine. Apsolutni rekorder kada je o neplaćenim računima reč je MSK iz Kikinde sa 4,3 milijarde dinara duga.

Najveći dužnik, kada je o računima za struju reč je „Železara Smederevo” sa cehom od 4,5 milijardi dinara. Nije reč o kompaniji „Hestil Srbija”, koja je u vlasništvu Kineza, već o državnoj firmi od koje ostala samo školjka u koju su udomljeni dugovi nakon je „Hestil” kupio imovinu. RTB Bor za struju ima dug od 3,64 milijarde dinara. Na EPS-ovoj crnoj listi su i „Železnice Srbije”, „Resavica”, „Petrohemija”, „Politika a. d.” i „Industrija motora Rakovica”.

I Ministarstvo privrede napravilo je sistem kontrole rada preduzeća u državnom vlasništvu, kako bi se sprečio oktobarski scenario kada su dugovi petrohemijskog kompleksa iznenada „isplivali” za pregovarački sto sa MMF-om.

– Na osnovu upita, Fondu dostavljamo sve podatke o poslovanju ovih firmi. Uspostavljen je dvadesetčetvoročasovni nadzor njihovog poslovanja. Takođe, dva puta mesečno predstavnici Ministarstva se u okviru radnih grupa sastaju sa rukovodstvom petrohemijskog kompleksa i „RTB Bora” kako bismo pratili rezultate njihovog poslovanja. Jednom mesečno sastancima ovih radnih grupa obavezno prisustvuje i ministar privrede – kažu u ovom ministarstvu.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da MMF nema ni mehanizme da prati poslovanje gubitaša, niti da ovaj problem reši.

– U Srbiji se značaj međunarodnih finansijskih institucija precenjuje, pa se često misli da su njihove sugestije i analize Sveto pismo ili crveno slovo, a oni ih prave na bazi domaće statistike i analitike i te podatke samo propuste kroz svoje šake. Nema tu neke preterane pameti. Uostalom, tokom ove krize pokazalo se da MMF nije mogao da predvidi kolika će u Srbiji biti stopa privrednog rasta ni mnoge druge stvari – kaže Savić i podseća da je petrohemijski kompleks sredinom prošle godine uspeo da obmane čak i premijera Aleksandra Vučića.

On podseća na epizodu kada se predsednik vlade jesenas požalio da je zbog loših rezultata „ove tri kompanije, ljut na samog sebe, jer nije dodatno proveravao poslovne bilanse tih preduzeća, već je verovao u „lažne izveštaje”.

– Dakle, bez političke volje da se javna preduzeća reformišu, problem gubitaša neće biti rešen. Ove kompanije su poslednji bastion stranaka za udomljavanje kadrova i dok se ne raskine veza između vlasništva i upravljanja preduzećem, to se neće rešiti. Država, kao vlasnik, samo treba da postavi ciljeve pred upravom ovih kompanija i da prati da li se ti ciljevi ispunjavaju, a ne da se meša u upravljanje – zaključuje Savić.