Пенс: И НАТО и Русија

Франкфурт, Хајделберг – Први сусрет немачке канцеларке Ангеле Меркел са представницима нове америчке администрације и говор потпредседника САД Мајка Пенса на Минхенској конференцији о безбедности за нијансу су умањила страховања Европљана да ће долазак Доналда Трампа у Белу кућу довести до драматичне промене америчке спољне и безбедносне политике.

У првом значајном спољнополитичком обраћању у име Трампове администрације, Пенс је поручио да ће нова америчка администрација „снажно подржати” НАТО и стати уз Европу, али и да истовремено тражи нове начине сарадње са Русијом.

„Знајте, САД ће наставити да Русију позивају на одговорност, иако тражимо нови заједнички језик који, као што знате, председник Трамп верује да се може пронаћи”, рекао је Пенс, додајући да Русија мора да поштује мировне споразуме из Минска и да ублажи насиље на истоку Украјине.

Настојећи да ублажи забринутост европских званичника да би могао да прибегне изолационизму у спољној и безбедносној политици, Пенс је истакао да ће САД бити „непоколебљиве” у својој посвећености трансатлантским институцијама, као што је НАТО.

Он је истакао и да остале чланице морају да преузму „праведан део” трошкова алијансе, будући да само Америка и још четири чланице издвајају на одбрану прописаних два одсто бруто друштвеног производа (БДП), док многи „нису на јасном или уверљивом путу” ка том циљу.

„Дошло је време да се уради више у сусрет разним војним изазовима са којима се суочава свет”, рекао је Пенс, додајући да САД планирају да постану војно „снажније него икад пре”, те да ће подржати НАТО. „Нека нико не сумња у нашу посвећеност”.

У говору пре Пенса, и немачка канцеларка Ангела Меркел је истакла значај очувања и јачања НАТО-а и осталих мултилатералних структура као што су ЕУ и УН, али је такође поручила да је важно сарађивати са Русијом у борби против тероризма. „Сви ћемо бити јачи ако заједно делујемо”, поручила је она, додајући да мултилатералне структуре на многим местима „нису довољно ефикасне”, те да их је неопходно побољшати. „НАТО није само у интересу Европе, већ и у америчком интересу”.

Она је поручила и да ће Немачка учинити све да испуни циљ НАТО-а да на одбрану свака чланица троши два одсто БДП-а. Немачко издвајање на одбрану је сада 1,2 одсто БДП-а, то јест 36 милијарди евра годишње, а да би испунила циљану потрошњу до 2 одсто морала би да повећа војни буџет за чак 20 милијарди евра.

Меркелова се у говору побринула да одговори на све критике Трампове администрације па је тако додала да постоји проблем са вредношћу евра, за шта су иначе Трампови саветници оптужили Немачку, тврдећи да она потцењеним евром олакшава свој извоз.

„Тренутно у еврозони имамо проблем са вредношћу евра. Европска централна банка има монетарну политику која није прилагођена Немачкој, већ (економски слабијим) земљама, од Португалије до Словеније или Словачке”, истакла је канцеларка додајући да, када би Немачка и даље имала марку као валуту, њена вредност сигурно би била другачија него што је сада вредност евра. „Међутим, то је независна монетарна политика на коју ја немам утицаја као немачка канцеларка”.

У делу говора који се тиче Русије, она је рекла да су односи Европе са Русијом и даље пуни изазова, али да је важно сарађивати с том земљом у борби против тероризма. Штавише, она је поручила да неће престати да се залаже за успостављање бољих односа са Русијом.

„Заједничка борба против исламског тероризма је област у којој имамо исте интересе и можемо да заједно делујемо”, рекла је она, додајући да ислам није извор тероризма те да је неопходно да се и муслиманске државе укључе у борбу против те пошасти.

И док је у говорима Пенса и Меркелове одјекивало „и јак НАТО и сарадња са Русијом”, руски шеф дипломатије Сергеј Лавров је истакао да је НАТО „институција Хладног рата” и да је управо ширење НАТО-а довело до раста тензија у Европи.

„Ширење НАТО-а довело је у последњих 30 година до невиђеног нивоа тензија у Европи”, рекао је Лавров, подсећајући да се ове године обележава 20 година од потписивања у Паризу оснивачког акта између Русије и НАТО-а и 15 година од Римске декларације о новом квалитету односа Русије и НАТО-а. „Русија никада није скривала своје ставове и искрено се залагала и залаже за равноправан рад на стварању заједничког простора безбедности, развоја и добросуседства, од Ванкувера до Владивостока. Тензије у последњих неколико година између Северне Америке, Европе и Русије су неприродне”.

Он је истакао да Русија ни са ким не тражи сукоб, али ће увек моћи да заштити своје интересе. „Наш апсолутни приоритет је остваривање својих циљева кроз дијалог, трагање за консензусом на основу узајамне користи”, рекао је Лавров, додајући да његова земља „није сагласна са онима који оптужују Русију за покушаје подривања светског либералног поретка”. „Русија жели да гради прагматичне односе са САД засноване на узајамном поштовању”.