Pens: I NATO i Rusija

Frankfurt, Hajdelberg – Prvi susret nemačke kancelarke Angele Merkel sa predstavnicima nove američke administracije i govor potpredsednika SAD Majka Pensa na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti za nijansu su umanjila strahovanja Evropljana da će dolazak Donalda Trampa u Belu kuću dovesti do dramatične promene američke spoljne i bezbednosne politike.

U prvom značajnom spoljnopolitičkom obraćanju u ime Trampove administracije, Pens je poručio da će nova američka administracija „snažno podržati” NATO i stati uz Evropu, ali i da istovremeno traži nove načine saradnje sa Rusijom.

„Znajte, SAD će nastaviti da Rusiju pozivaju na odgovornost, iako tražimo novi zajednički jezik koji, kao što znate, predsednik Tramp veruje da se može pronaći”, rekao je Pens, dodajući da Rusija mora da poštuje mirovne sporazume iz Minska i da ublaži nasilje na istoku Ukrajine.

Nastojeći da ublaži zabrinutost evropskih zvaničnika da bi mogao da pribegne izolacionizmu u spoljnoj i bezbednosnoj politici, Pens je istakao da će SAD biti „nepokolebljive” u svojoj posvećenosti transatlantskim institucijama, kao što je NATO.

On je istakao i da ostale članice moraju da preuzmu „pravedan deo” troškova alijanse, budući da samo Amerika i još četiri članice izdvajaju na odbranu propisanih dva odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), dok mnogi „nisu na jasnom ili uverljivom putu” ka tom cilju.

„Došlo je vreme da se uradi više u susret raznim vojnim izazovima sa kojima se suočava svet”, rekao je Pens, dodajući da SAD planiraju da postanu vojno „snažnije nego ikad pre”, te da će podržati NATO. „Neka niko ne sumnja u našu posvećenost”.

U govoru pre Pensa, i nemačka kancelarka Angela Merkel je istakla značaj očuvanja i jačanja NATO-a i ostalih multilateralnih struktura kao što su EU i UN, ali je takođe poručila da je važno sarađivati sa Rusijom u borbi protiv terorizma. „Svi ćemo biti jači ako zajedno delujemo”, poručila je ona, dodajući da multilateralne strukture na mnogim mestima „nisu dovoljno efikasne”, te da ih je neophodno poboljšati. „NATO nije samo u interesu Evrope, već i u američkom interesu”.

Ona je poručila i da će Nemačka učiniti sve da ispuni cilj NATO-a da na odbranu svaka članica troši dva odsto BDP-a. Nemačko izdvajanje na odbranu je sada 1,2 odsto BDP-a, to jest 36 milijardi evra godišnje, a da bi ispunila ciljanu potrošnju do 2 odsto morala bi da poveća vojni budžet za čak 20 milijardi evra.

Merkelova se u govoru pobrinula da odgovori na sve kritike Trampove administracije pa je tako dodala da postoji problem sa vrednošću evra, za šta su inače Trampovi savetnici optužili Nemačku, tvrdeći da ona potcenjenim evrom olakšava svoj izvoz.

„Trenutno u evrozoni imamo problem sa vrednošću evra. Evropska centralna banka ima monetarnu politiku koja nije prilagođena Nemačkoj, već (ekonomski slabijim) zemljama, od Portugalije do Slovenije ili Slovačke”, istakla je kancelarka dodajući da, kada bi Nemačka i dalje imala marku kao valutu, njena vrednost sigurno bi bila drugačija nego što je sada vrednost evra. „Međutim, to je nezavisna monetarna politika na koju ja nemam uticaja kao nemačka kancelarka”.

U delu govora koji se tiče Rusije, ona je rekla da su odnosi Evrope sa Rusijom i dalje puni izazova, ali da je važno sarađivati s tom zemljom u borbi protiv terorizma. Štaviše, ona je poručila da neće prestati da se zalaže za uspostavljanje boljih odnosa sa Rusijom.

„Zajednička borba protiv islamskog terorizma je oblast u kojoj imamo iste interese i možemo da zajedno delujemo”, rekla je ona, dodajući da islam nije izvor terorizma te da je neophodno da se i muslimanske države uključe u borbu protiv te pošasti.

I dok je u govorima Pensa i Merkelove odjekivalo „i jak NATO i saradnja sa Rusijom”, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je istakao da je NATO „institucija Hladnog rata” i da je upravo širenje NATO-a dovelo do rasta tenzija u Evropi.

„Širenje NATO-a dovelo je u poslednjih 30 godina do neviđenog nivoa tenzija u Evropi”, rekao je Lavrov, podsećajući da se ove godine obeležava 20 godina od potpisivanja u Parizu osnivačkog akta između Rusije i NATO-a i 15 godina od Rimske deklaracije o novom kvalitetu odnosa Rusije i NATO-a. „Rusija nikada nije skrivala svoje stavove i iskreno se zalagala i zalaže za ravnopravan rad na stvaranju zajedničkog prostora bezbednosti, razvoja i dobrosusedstva, od Vankuvera do Vladivostoka. Tenzije u poslednjih nekoliko godina između Severne Amerike, Evrope i Rusije su neprirodne”.

On je istakao da Rusija ni sa kim ne traži sukob, ali će uvek moći da zaštiti svoje interese. „Naš apsolutni prioritet je ostvarivanje svojih ciljeva kroz dijalog, traganje za konsenzusom na osnovu uzajamne koristi”, rekao je Lavrov, dodajući da njegova zemlja „nije saglasna sa onima koji optužuju Rusiju za pokušaje podrivanja svetskog liberalnog poretka”. „Rusija želi da gradi pragmatične odnose sa SAD zasnovane na uzajamnom poštovanju”.