Немачки анти-Трамп

Од њега се сада очекује да буде „сидро сигурности” у Немачкој. Управо таквог га и сагледава већина Немаца, али му ипак нису сви дали свој глас када је 2009. предводио социјалдемократе као канцеларски кандидат.

Један од најомиљенијих немачких политичара, Франк-Валтер Штајнмајер (61), данас ступа на место председника Немачке и после 25 година политичке каријере у којој је важио за упорног, прагматичног и без иједне велике афере сада мора да докаже да је способан да се издигне од страначке припадности и буде председник свих Немаца.

Овај син столара и фабричке раднице студирао је право и политичке науке на Универзитету у Гисену где се запослио као научни сарадник, а потом и докторирао право 1991. Наредних седам година радио је у покрајинској влади Доње Саксоније где је био близак сарадник тадашњег покрајинског премијера Герхарда Шредера, што ће бити пресудно за његов брзи узлет у високу политику.

Пошто је изабран за канцелара 1998, Шредер га је довео у Канцеларијат где после годину дана постаје шеф и наредних шест година не само десна рука канцелара, већ сива еминенција која је далеко од очију јавности вешто контролисала тајне службе и организовала тајне спољнополитичке преговоре и скицирање великих реформи.

Он је помогао Шредеру да скује коалицију с Русијом и Француском против америчке инвазије на Ирак, а важи и за најзаслужнијег за увођење реформе под називом „Агенда 2010” којом је драстично смањена незапосленост у Немачкој.

Ова реформа је омогућила запошљавање људи на сат-два дневно, скресавши поприлично социјална давања, због чега га левица оптужује да је крив за мања права радничке класе.

У првом и трећем мандату Ангеле Меркел био је шеф дипломатије, а она је невољно пристала да он буде председнички кандидат коалиције. Према оцени „Зидојче цајтунга”, Штајнмајер је анти-Трамп, то јест супротност новом председнику САД којег је Штајнмајер назвао „проповедником мржње”.

Ожењен је с Елке Биденбендер с којом има ћерку, а стекао је велику поштовање Немаца када је 2010. својој жени донирао свој бубрег, чиме јој је спасао живот.

Далеко од тога да се уз Штајнмајера не везују и контроверзе. Оптуживан је да је плагирао део свог доктората, потом је критикован што је одбио да се сретне с далај-ламом а према Русији је настојао да не буде преоштар.

Велико чуђење јавности изазвало је и његово противљење да у Бундестагу гласа за резолуцију којом се признаје геноцид над Јерменима у Османлијском царству.

Једна од највећих контроверзи је у вези с Турчином рођеним у Немачкој, Муратом Курназом, којег је америчка ЦИА невиног држала шест година у затворима у Авганистану и Гвантанаму, а Штајнмајер је наводно одбио понуду САД да га врате у Немачку. Оптужен је да је допринео да Курназ прође кроз тортуру у Гвантанаму, али га је парламентарна истрага ослободила оптужби.