Nemački anti-Tramp

Od njega se sada očekuje da bude „sidro sigurnosti” u Nemačkoj. Upravo takvog ga i sagledava većina Nemaca, ali mu ipak nisu svi dali svoj glas kada je 2009. predvodio socijaldemokrate kao kancelarski kandidat.

Jedan od najomiljenijih nemačkih političara, Frank-Valter Štajnmajer (61), danas stupa na mesto predsednika Nemačke i posle 25 godina političke karijere u kojoj je važio za upornog, pragmatičnog i bez ijedne velike afere sada mora da dokaže da je sposoban da se izdigne od stranačke pripadnosti i bude predsednik svih Nemaca.

Ovaj sin stolara i fabričke radnice studirao je pravo i političke nauke na Univerzitetu u Gisenu gde se zaposlio kao naučni saradnik, a potom i doktorirao pravo 1991. Narednih sedam godina radio je u pokrajinskoj vladi Donje Saksonije gde je bio blizak saradnik tadašnjeg pokrajinskog premijera Gerharda Šredera, što će biti presudno za njegov brzi uzlet u visoku politiku.

Pošto je izabran za kancelara 1998, Šreder ga je doveo u Kancelarijat gde posle godinu dana postaje šef i narednih šest godina ne samo desna ruka kancelara, već siva eminencija koja je daleko od očiju javnosti vešto kontrolisala tajne službe i organizovala tajne spoljnopolitičke pregovore i skiciranje velikih reformi.

On je pomogao Šrederu da skuje koaliciju s Rusijom i Francuskom protiv američke invazije na Irak, a važi i za najzaslužnijeg za uvođenje reforme pod nazivom „Agenda 2010” kojom je drastično smanjena nezaposlenost u Nemačkoj.

Ova reforma je omogućila zapošljavanje ljudi na sat-dva dnevno, skresavši poprilično socijalna davanja, zbog čega ga levica optužuje da je kriv za manja prava radničke klase.

U prvom i trećem mandatu Angele Merkel bio je šef diplomatije, a ona je nevoljno pristala da on bude predsednički kandidat koalicije. Prema oceni „Zidojče cajtunga”, Štajnmajer je anti-Tramp, to jest suprotnost novom predsedniku SAD kojeg je Štajnmajer nazvao „propovednikom mržnje”.

Oženjen je s Elke Bidenbender s kojom ima ćerku, a stekao je veliku poštovanje Nemaca kada je 2010. svojoj ženi donirao svoj bubreg, čime joj je spasao život.

Daleko od toga da se uz Štajnmajera ne vezuju i kontroverze. Optuživan je da je plagirao deo svog doktorata, potom je kritikovan što je odbio da se sretne s dalaj-lamom a prema Rusiji je nastojao da ne bude preoštar.

Veliko čuđenje javnosti izazvalo je i njegovo protivljenje da u Bundestagu glasa za rezoluciju kojom se priznaje genocid nad Jermenima u Osmanlijskom carstvu.

Jedna od najvećih kontroverzi je u vezi s Turčinom rođenim u Nemačkoj, Muratom Kurnazom, kojeg je američka CIA nevinog držala šest godina u zatvorima u Avganistanu i Gvantanamu, a Štajnmajer je navodno odbio ponudu SAD da ga vrate u Nemačku. Optužen je da je doprineo da Kurnaz prođe kroz torturu u Gvantanamu, ali ga je parlamentarna istraga oslobodila optužbi.