Функционерски стриптиз

Лепо је кад нас заводе, још је можда лепше бити заведен. Срећници којима се то чешће дешава знају да направе разлику. Ако је реч о искреном заводнику осећају се боље – неком су важни и вредни су труда. Ова суптилна игра, међутим, има и другачије лице. Међу нама је доста професионалних заводника којима је удварање разбибрига којом хране своју сујету. То су фолиранти који засењују простотом, разбацујући велике речи и заклетве после којих је празно и непријатно. Разумна особа после те јефтине театралности најчешће осећа увређеност.

Овог пролећа, међутим, неће само пробрани бити у сличној ситуацији. Сада смо сви на мети професионалних заводника – политичких лидера и њихових помагача. Познати су по томе да ни од чега не презају, нити посустају док своју судбину не ставимо у њихове руке. Кад то напокон учинимо, обично окрећу леђа. Кад их подсетимо на предизборна обећања из времена када су нам се бесрамно улагивали, хладнокрвно кажу да смо насели политичким обећањима која су у том предпериоду легитимна. И она то заиста јесу.

Актуелна кампања специфичнија је од претходних. После воајерског разголићавања најмоћнијих претендената на власт човеку дође да зажали за временима када су пенили од беса због новинара који су их пропитивали о материјалним достигнућима што се тако очигледно косило са њиховим интересима. Коси се и сада, па хоће да нас предухитре да им верујемо на реч. Кажу колико су зарадили, а ми аплаудирамо од среће што су нам се поверили. Судећи по гласној сумњичавости публике, изгледа да су се преварили. Ко се после својеврсног стриптиза Бориса Тадића, Чедомира Јовановића, Божидара Ђелића и Млађана Динкића није осетио јефтино? У тој мери да је схватио да нас „још од првог вагона” третирају одговарајуће. Праве се да нису „сварили” значење речи транспарентно, да то није позив да се скину голи.

Динкић је отишао најдаље позивајући новинаре и остале заинтересоване на кафицу у свој стан. Том приликом је најавио да ће коалиција „За европску Србију – Борис Тадић” тражити измене Закона о спречавању сукоба интереса –да сваки функционер на почетку и крају мандата има обавезу да јавно објави своју имовину. Дакако, залагаће се и за оснивање независне ревизорске комисије која би све то проверавала. Нико од присутних новинара га није питао шта су досада он и његови коалициони партнери, као и остали, чекали. По закону, још пре две године је морала да буде конституисана државна ревизорска комисија. Наше партије, које ни око чега не могу да се сагласе, јединствене су око међусобне заштите од закона и транспарентности. Бројни су примери да се закони или њихове поједине важне одредбе не примењују само зато што не постоји политичка воља. Зато наши закони који треба да спрече корупцију често делују комично. Последњих осам година функционерску и страначку имовину бележе страначке колеге посланици. Још се није догодило да надлежни одбор неком није поверовао на реч. То се очекује и од нас.