Грчка без великих очекивања од Еврогрупе

Од нашег дописника
Атина – Грчка мало очекује од данашњег састанка Еврогрупе јер позиције, уколико не буде неочекиваних потеза, за сада остају непромењене. Атина захтеве за новим мерама штедње сматра нереалним, повериоци притискају како би што пре завршили с „грчким случајем”, ММФ се нећка.

Последње изненађење Фонд је приредио када је предложио да са само пет милијарди евра учествује у трећем пакету економске помоћи Грчкој. Европски повериоци су очекивали да Фонд чије учешће у пакету сматрају неопходним у игру уђе са 16 милијарди евра. Такође, ММФ непрестано поставља нове захтеве пред Ципрасову владу сматрајући да има простора за додатним смањењем пензија, новим порезима. Иако дуг и даље сматра неодрживим, сада, уместо примарног суфицита од 1,5 одсто БДП-а, на чему је раније инсистирао, пристаје на 3,5 процената које су и до сада захтевали европски кредитори. Иако је јасно да је додатне проблеме Еврогрупи и Грчкој створило управо одуговлачење Фонда са заузимањем коначног става о очешћу у пакету економске помоћи још постоји нада да ће се наћи заједничко решење и преговори поверилаца с Грчком покренути с мртве тачке.

Атина пред данашњи састанак Еврогрупе остаје на позицији да је могућ претходни политички споразум о обавезама које треба касније испуњавати, али само под условом да он обухвати комплетан пакет мера. Дакле, да евентуални пристанак на неке нове мере штедње значи да ће се усагласити погледи око примарног суфицита, определити само за реалне реформе и за почетак примењивати већ усаглашене, али са стране поверилаца замрзнуте краткорочне мере олакшања дуга.

За Грчку би прихватање таквог политичког споразума значило могућност повратка у Атину инспектора који треба да до краја оцене други пакет спроведених реформи и омогуће прелазе у наредну фазу преговора о реструктуризацији грчког дуга.

До сада није било превише спремности да се сва ова питања реше на данашњем састанку с Еврогрупом. Међутим, није немогуће да дође до промене у последњем тренутку, нарочито на састанку председника Еврогрупе Јеруна Дајселблума и грчког министра финансија Еуклида Цакалотоса непосредно пред почетак заседања. На обе стране притисци су велики, како на премијера Ципраса тако и на неке земље еврозоне у којима почињу избори.

Последњих дана министар финансија Цакалотос је упутио низ замерки ММФ-у који је у доношењу одлука, како је рекао, баратао нетачним подацима који су довели до многих „грешака у корацима”. Европа је своје одлуке базирала на једним показатељима, ММФ на другачијим и много негативнијим по перспективе грчке привреде и опоравка. На основу тога, после низа неуспеха у покушају да усагласе ставове, европски повериоци и ММФ сагласили су се да Грчкој поставе нове услове и траже од ње да пристане на нове мере штедње од 3,6 милијарди евра.

Ципрасова влада не може, такође, да без некаквих гаранција пристане на нове ултиматуме. Такав пристанак подразумевао би ново жртвовање праћено жестоким отпором како опозиције тако и целе нације. Питање је хоће ли решења бити брзо, бар наредних месеци или ће се наставити неизвесност која на лето, када на наплату доспевају дугови од шест милијарди, поново може да прерасте у агонију.