Хришћани на мети исламиста

Најновија открића потврђују да џихадисти настављају поход на хришћане, не само у Сирији и Ираку него и у дугим земљама где су многи од њих нашли привремено склониште од зулума на Блиском истоку. Припадници Исламске државе на тај начин желе да казне „крсташе” који наводно проливају муслиманску крв широм света.

„Желео сам да нападнем хришћане како бих им се осветио за акте које су извели широм света против муслимана. Мој лидер, Јасер Салем Радовн (иначе познат по надимку Абу Џихад), који је негде у Сирији, прво ми је наредио да изведем напад на Таксиму (централни трг у Истанбулу) пошто се тамо традиционално окупљају хришћани. Али, када сам утврдио да су тамо јаке снаге безбедности, одлука је промењена у последњем тренутку. Из Сирије ми је стигло ново наређење: напасти ноћни клуб „Реина” у коме се за Нову годину окупљају странци међу којима има и муслимана који славе празник који није у склад уса исламом”, објаснио је сада у истрази Абдулкадир Машарипов, пореклом Узбек, припадник ИД-а, који је осумњичен за новогодишњи масакр у коме је изрешетао 39 гостију, док је 70 лакше или теже ранио.

Монструозни убица (37), који се обучавао у Авганистану, има своје објашњење које нико нормалан не може да схвати и прихвати. „Ја не жалим због овога што сам учинио. То је била изнуђена одмазда. Не плашим се смртне казне. Учио сам свог сина (који има четири године) да буде бомбаш самоубица”, преноси тиражни „Сабах” речи Машарипова који је у истрази изјавио да је на крају пуцњаве у ноћном клубу на обали мореуза покушао да изврши самоубиство, али је случајно преживео.

И Мевлут Мерт Алтинташ, полицајац, атентатор на руског амбасадора Андреја Карлова, у говору над телом изрешетаног дипломате објашњавао је да на овај начин бранио „грађане Алепа и Сирије” који су жртве напада Руса. Иако је од тог злочина прошло два месеца, истрага још тапка у месту. У међувремену су ослобођени чланови породице убијеног атентатора, док су један полицајац и један организатор изложбе на којој је убијен амбасадор недавно лишени слободе. Појединости нису саопштене.

Званична Анкара је одмах оптужила имама Фетулаха Гулена, који је летос покушао војни удар у Турској, да он и његови људи стоје иза овог атентата како би пореметио односе Москве и Анкаре. У међувремену одговорност за тај злочин преузела је сиријска терористичка група „Џеиш ел фатах” уз објашњење да ће то бити „прва у низу освета за проливену крв муслимана у Алепу и свим деловима света”. Руски криминолози који од првог дана учествују у истрази атентата засад се јавно не изјашњавају.

Ако се радикални исламисти не зауставе, хришћани ће нестати из региона у коме је њихово вековно исходиште. Они су се нашли на удару пре свега у Ираку и Сирији, земљама које су последњих година постале стециште терориста и разних пробисвета који су стигли са свих страна света, пре свега из Авганистана, Пакистана, Саудијске Арабије, Либије, Албаније и Босне.

Када су припадници ИД државе прогласили калифат у Мосулу, другом по величини граду у Ираку, хришћани су морали да плаћају посебан порез (џизију) од 250 долара по особи или да напусте земљу. У противном би били погубљени. Пошто су то за њих огромне паре, многи су побегли у Турску, Либан или Јордан, у покушају да се некако домогну западне Европе или Америке.

„Џихадисти су се зарекли да ће хришћанима избрисати сваки траг. Учините нешто док не буде касно”, поручио је недавно свештеник из Багдада Тахир Есе, пренели су истанбулски медији.

Велико страдање хришћана у Ираку је почело још 2003. године после америчке војне интервенције против режима председника Садама Хусеина. Тада су дигли главу многи екстремисти и почео је прогон оних који се крсте. У Ираку је некада живело 1.500.000 хришћана, а сада их је остало, како се процењује, 400.000, највише 500.000.

Погром се десио и у Сирији после доласка „арапског пролећа” 2011. године када је „умерена опозиција” почела борбу против режима алевите Башара ал Асада, блиског иранским шиитима, који је имао толерантан однос према православцима. Некада је у тој земљи живело скоро два милиона хришћана. Колико их је данас остало то ни сам бог не зна, мада се верује да је њихов број преполовљен.