Hrišćani na meti islamista

Najnovija otkrića potvrđuju da džihadisti nastavljaju pohod na hrišćane, ne samo u Siriji i Iraku nego i u dugim zemljama gde su mnogi od njih našli privremeno sklonište od zuluma na Bliskom istoku. Pripadnici Islamske države na taj način žele da kazne „krstaše” koji navodno prolivaju muslimansku krv širom sveta.

„Želeo sam da napadnem hrišćane kako bih im se osvetio za akte koje su izveli širom sveta protiv muslimana. Moj lider, Jaser Salem Radovn (inače poznat po nadimku Abu Džihad), koji je negde u Siriji, prvo mi je naredio da izvedem napad na Taksimu (centralni trg u Istanbulu) pošto se tamo tradicionalno okupljaju hrišćani. Ali, kada sam utvrdio da su tamo jake snage bezbednosti, odluka je promenjena u poslednjem trenutku. Iz Sirije mi je stiglo novo naređenje: napasti noćni klub „Reina” u kome se za Novu godinu okupljaju stranci među kojima ima i muslimana koji slave praznik koji nije u sklad usa islamom”, objasnio je sada u istrazi Abdulkadir Mašaripov, poreklom Uzbek, pripadnik ID-a, koji je osumnjičen za novogodišnji masakr u kome je izrešetao 39 gostiju, dok je 70 lakše ili teže ranio.

Monstruozni ubica (37), koji se obučavao u Avganistanu, ima svoje objašnjenje koje niko normalan ne može da shvati i prihvati. „Ja ne žalim zbog ovoga što sam učinio. To je bila iznuđena odmazda. Ne plašim se smrtne kazne. Učio sam svog sina (koji ima četiri godine) da bude bombaš samoubica”, prenosi tiražni „Sabah” reči Mašaripova koji je u istrazi izjavio da je na kraju pucnjave u noćnom klubu na obali moreuza pokušao da izvrši samoubistvo, ali je slučajno preživeo.

I Mevlut Mert Altintaš, policajac, atentator na ruskog ambasadora Andreja Karlova, u govoru nad telom izrešetanog diplomate objašnjavao je da na ovaj način branio „građane Alepa i Sirije” koji su žrtve napada Rusa. Iako je od tog zločina prošlo dva meseca, istraga još tapka u mestu. U međuvremenu su oslobođeni članovi porodice ubijenog atentatora, dok su jedan policajac i jedan organizator izložbe na kojoj je ubijen ambasador nedavno lišeni slobode. Pojedinosti nisu saopštene.

Zvanična Ankara je odmah optužila imama Fetulaha Gulena, koji je letos pokušao vojni udar u Turskoj, da on i njegovi ljudi stoje iza ovog atentata kako bi poremetio odnose Moskve i Ankare. U međuvremenu odgovornost za taj zločin preuzela je sirijska teroristička grupa „Džeiš el fatah” uz objašnjenje da će to biti „prva u nizu osveta za prolivenu krv muslimana u Alepu i svim delovima sveta”. Ruski kriminolozi koji od prvog dana učestvuju u istrazi atentata zasad se javno ne izjašnjavaju.

Ako se radikalni islamisti ne zaustave, hrišćani će nestati iz regiona u kome je njihovo vekovno ishodište. Oni su se našli na udaru pre svega u Iraku i Siriji, zemljama koje su poslednjih godina postale stecište terorista i raznih probisveta koji su stigli sa svih strana sveta, pre svega iz Avganistana, Pakistana, Saudijske Arabije, Libije, Albanije i Bosne.

Kada su pripadnici ID države proglasili kalifat u Mosulu, drugom po veličini gradu u Iraku, hrišćani su morali da plaćaju poseban porez (džiziju) od 250 dolara po osobi ili da napuste zemlju. U protivnom bi bili pogubljeni. Pošto su to za njih ogromne pare, mnogi su pobegli u Tursku, Liban ili Jordan, u pokušaju da se nekako domognu zapadne Evrope ili Amerike.

„Džihadisti su se zarekli da će hrišćanima izbrisati svaki trag. Učinite nešto dok ne bude kasno”, poručio je nedavno sveštenik iz Bagdada Tahir Ese, preneli su istanbulski mediji.

Veliko stradanje hrišćana u Iraku je počelo još 2003. godine posle američke vojne intervencije protiv režima predsednika Sadama Huseina. Tada su digli glavu mnogi ekstremisti i počeo je progon onih koji se krste. U Iraku je nekada živelo 1.500.000 hrišćana, a sada ih je ostalo, kako se procenjuje, 400.000, najviše 500.000.

Pogrom se desio i u Siriji posle dolaska „arapskog proleća” 2011. godine kada je „umerena opozicija” počela borbu protiv režima alevite Bašara al Asada, bliskog iranskim šiitima, koji je imao tolerantan odnos prema pravoslavcima. Nekada je u toj zemlji živelo skoro dva miliona hrišćana. Koliko ih je danas ostalo to ni sam bog ne zna, mada se veruje da je njihov broj prepolovljen.