Еуфорија око Мартина Шулца

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Процена немачког вицеканцелара и одлазећег шефа Социјалдемократске партије (СПД) Зигмара Габријела да је паметније да странку и канцеларску кандидатуру препусти Мартину Шулцу јер ће бивши председник Европског парламента имати веће шансе да победи Ангелу Меркел у трци за канцеларском фотељом бар засад се показала тачном. За само четири недеље, читава еуфорија око Шулца допринела је да први пут од 2006. СПД у анкетама буде популарнија од канцеларкиног конзервативног блока Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ).

Резултати анкете института Емнид, које је објавило недељно издање таблоида „Билд”, СПД сада ужива подршку од 33 одсто бирача, док је пре Шулцове кандидатуре била само око 20 одсто. ЦДУ–ЦСУ ужива подршку 32 одсто, док је десничарска Алтернатива за Немачку пала на девет одсто подршке, што је њен први пад испод 10 одсто у последњих годину дана, када је углавном бележила само раст популарности. Левица ужива осам одсто подршке, а Зелени седам одсто тако да би са СПД ове три лево оријентисане странке заједно имале 48 одсто гласова, што би им дало довољно посланичких мандата да формирају коалициону владу, јер мање странке не би прешле праг од пет одсто, осим Либералнодемократске партије која има шест одсто подршке.

Да је Габријел постао канцеларски кандидат СПД-а, он никад не би могао да оствари овај резултат будући да је већ три и по године вицеканцелар у Меркелиној влади, па чак и верне социјалдемократе сматрају да је својим радом више допринео конзервативном програму демохришћана него што се борио за остварење социјалдемократских идеја. Насупрот њему, Шулц није био део унутрашње политике, већ је популарност стекао у Бриселу и Стразбуру где се није либио да оштро нападне десничарске популисте. Због тога му је сада лакше да кампању усмери против Меркелове те да буде гласан заговорник социјалне правде, обећавајући промене које социјалдемократе као млађу партнери у Меркелиној првој и трећој влади нису испуниле.

И док Шулцова обећања да ће се борити за социјалну правду и против десног популизма привлачи све више Немаца, најпопуларнији немачки демохришћанин и министар финансија Волфганг Шојбле га је у недавном интервјуу за политички магазин „Шпигл” назвао „немачким Трампом”, сматрајући да Шулц користи популизам како би стекао популарност, а да је то посебно опасно у оваквом времену.

„Ако Шулц позива своје људе да вичу ’Учинимо Европу поново великом’, онда је то скоро буквално исто као оно што је радио Трамп”, рекао је Шојбле, додајући да би Шулц требало „мало да промисли” и промени свој наступ. „У временима када је широм света огромно искушење популизма, политичари не би смели да говоре као господин Шулц. Он није аутсајдер који долази из шуме. Човек је деценијама седео у Европском парламенту, на крају као његов председник. Ако то није естаблишмент, ја онда не знам шта је.”

Међутим, Шулц и те како жели да међу Немцима буде сагледан као човек који може да донесе промене, не само у односу на Меркелову већ и у односу на његове колеге социјалдемократе. У доказивању да је Шулц супротност Меркеловој, помаже му и сам Габријел, који је напрасно оптужио Меркелову да је својом економском политиком довела до „поделе ЕУ”, док је Шулца хвалио због његовог „деценију дугог противљења десничарском популизму и посвећености социјалној правди, демократији и социјалној кохезији у Европи”. С друге стране, Шулц настоји да се прикаже и као промена у односу на досадашњи рад СПД-а, па је тако јуче најавио промене у чувеној реформи „Агенда 2010”. Ова реформа, уведена 2003. у време социјалдемократског канцелара Герхарда Шредера, смањила је незапосленост тако што је либерализовано тржиште рада омогућавањем да се људи запошљавају и на по само неколико сати недељно, а смањена су и социјалних давања. Шулц сада жели да се продужи период на који незапослени добијају надокнаду од државе и да се уведу стриктнија правила о раскиду уговора о раду.

„Када неко са 50 година после 15 месеци примања накнаде за незапослене пређе на социјалну помоћ, онда то удара на егзистенцију”, рекао је за „Билд” Шулц, најављујући да је због тога неопходна промена „Агенде 2010”, иако је он својевремно за њу говорио да је „прави одговор за фазу (економске) стагнације”. „Погрешити није понижавајуће. Важно је да, када се грешке препознају, оне буду исправљене.”

Према актуелним прописима, надокнаду за незапослене млађе од 50 година примају 12 месеци, они од 50 до 55 примају 15 месеци, а старији од 55 на то имају право 18 месеци. Скраћивање периода на који незапослени имају право да примају ову финансијску помоћ била је једна од кључних Шредерових реформи, којима је поприлично допринео и актуелни шеф државе Франк Валтер Штајнмајер, што је натерало многе да прихватају слабо плаћене послове или послове на по сат-два дневно те формално незапосленост у Немачкој. Ипак, ово крњење некадашње немачке социјалне државе многи гласачи никад нису заборавили СПД-у.

Шулц очигледно жели да СПД врати на пут партије левог центра тако да немачки медији истичу да ће у наредним недељама његова партијска колегиница и министарка рада Андреа Налес предложити да убудуће сви старији од 50 година после губитка посла имају право да 24 месеца примају надокнаду за незапослене. Овим потезима Шулц очигледно успева да врати незадовољне бираче који су престали да гласају или су пребегли у табор АфД-а, дајући им наду у могуће промене. Додуше, канцеларка још није кренула званично у кампању те до избора 24. септембра има доста времена да се односи снага промене.