Без ограничења броја испитних рокова

Увођење звања „асистент са докторатом” и „вишег предавача”, српско образовање у складу са трендовима Европске уније и спуштање границе за буџетски индекс на 48 бодова, неке су од новина које предвиђа Нацрт новог Закона о високом образовању, у који је „Политика” имала увид.

Добра или лоша вест јесте да упркос вишегодишњим најавама и Стратегији развоја образовања Србије, још неће бити уведено суфинансирање, према коме би, зависно од успеха, неко плаћао десет, а неко деведесет одсто пуне школарине, већ ће и даље постојати само буџетски и самофинансирајући академци.

Упис без пријемних испита заживеће тек пошто буду донети прописи којим се уређује општа, стручна и уметничка матура, дакле и упис на факултет, односно високе школе остаје по старом...

Као што је „Политика” већ писала, најважније новине односе са и на пооштравање процеса акредитације, затим на неограничен мандат декана и ректора, као и на продужење радног стажа професора који су напунили 65 година живота. Шта ће „преживети” од предложених решења, знаће се по окончању јавне расправе.

У актуелном закону, буџетски индекс добијају студенти који освоје максималних 60 поена. Први пут се у Нацрту наводи да је та граница 48 бодова, што је иначе био разлог за студентске буне сваке године од увођења „болоње” у Србији. У члану 103. се каже да „студент који у текућој школској години оствари 48 ЕСПБ бодова има право да се у наредној школској години финансира из буџета ако се рангира у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета”, а рангирање обухвата студенте уписане исте школске године на одређени студијски програм, полазећи од броја остварених ЕСПБ бодова, укупних година студирања и постигнутог успеха у савлађивању студијског програма. Студент може бити финансиран из буџета само једанпут на истом степену студија.

Број испитних рокова није ограничен на шест, односно пет, како је било раније, већ се у Нацрту наводи да број испитних рокова и термине одржавања утврђују високошколске установе појединачно.

Студенти морају да добију диплому у двоструком броју академских година потребних за реализацију студијског програма, док ће дужи рок за студирање добити они који студирају уз рад, студенти са инвалидитетом, као и они уписани по афирмативним мерама. На примеру четворогодишњег факултета то значи да ће редовни студенти морати да добију диплому за осам година, док ће остали моћи да студирају 12 година.

Нацрт уводи и нову категорију: асистент са докторатом. У члану 85 се наводи да високошколска установа може у ово звање да бира лице које је стекло титулу доктора наука, са просечном оценом најмање осам и које показује смисао за наставни рад. Декан факултета ће са асистентом са докторатом закључивати уговор о раду на период од три године, са могућношћу продужења.

Звање асистента, само да упоредимо, стичу студенти докторских студија (просечна оцена најмање осам и смисао за наставни рад), као и магистри наука (уметности) којима је прихваћена тема докторске дисертације. Декан и са њима потписује уговор о раду на три године, али уз могућност продужења за само још три године.

На високим школама струковних студија уз звање предавача (лице које има најмање стручни назив специјалисте академских студија), уводи се и звање вишег предавача, односно лица које има научни назив доктора наука, а радни однос се заснива у трајању од пет година.

Факултети ће добити законску могућност да оснивају предузећа и пружају услуге, а на тим пројектима моћи ће да ангажују и студенте. У актуелном закону се наводи да у циљу комерцијализације резултата научноистраживачког или уметничког рада, универзитет односно друга високошколска установа може да оснива центар за трансфер технологија, иновациони центар и пословно-технолошки парк.

Новим решењем, у члану 59. факултет ће моћи да оснива „научни институт, иновациони центар, центар изврсности, центар за трансфер технологија, пословно-технолошки инкубатор, научно-технолошки пар и друге организације за обављање иновационе делатности и пружање инфраструктурне подршке за развој иновација и комерцијализацију резултата истраживања”.

Српско образовање усклађено са трендовима ЕУ

У Нацрту се појављује нови члан 32. под називом „Европске интеграције у образовању”, у којем се наводи да се Министарство просвете стара о усклађивању система образовања и васпитања Србије са трендовима образовања у Европи.

Ради испуњења тог циља, министарство се обавезује да ће обезбедити пуноправно учешће у програмима Европске уније за сарадњу у области образовања, као и да ће обезбедити учешће представника Србије у радним групама и активностима које се организују у оквиру Болоњског процеса и других сличних иницијатива покренутих на нивоу ЕУ и Европе у целини.

Запечаћена судбина „вечитих” студената

Новим законом ће се формализовати и оно што су тзв. вечити студенти тражили у претходном периоду: они који су факултет уписали до 10. септембра 2005. године (пре увођења „болоње”) морају да заврше студије до краја школске 2017/18 године, а академци медицинских наука до краја школске 2018/19 године. Део који неће наићи на одобравање „вечитих” последипломаца јесте да и они морају да заврше своје магистарске, односно докторске студије такође до краја школске 2017/18 године. Подсетимо, министар просвете Младен Шарчевић је рекао да је „вечитима” ово последња шанса да заврше студије и да нових продужетака неће бити.