Државне путоказе мало ко следи

Током протекле године 1.145 особа у Србији контактирало је Миграциони сервисни центар при Националној служби за запошљавање, како би добили информације о могућностима легалног запошљавања у иностранству. Искуство запослених у београдском огранку Миграционог сервисног центра говори да je највеће интересовање за Немачку, Швајцарску и Аустрију, али све већи број наших људи посао тражи и у скандинавским и земљама Уједињених Арапских Емирата.

–У 2016. години услуге Миграционог центра Београд користило је 345 особа – 200 мушкараца и 145 жена. Ми, на жалост, немамо повратну информацију колико је људи отишло, јер радници немају обавезу да нас информишу да ли су се запослили. Tу информацију имају само амбасаде које издају радне и исељеничке визе – каже Мирослав Јовић, саветник за запошљавање у Миграционом сервисном центру.

Према анализи овог центра, најчешће им се обраћају особе са завршеном средњом школом (36 одсто), затим са завршеним основним студијама (33 процента) док особа са завршеном вишом школом има 12 процената. Половина радника припада старосној категорији од 31 до 50 година, следе особе које имају између 26 и 30 година, а потом оне до 25 година. Сваки десети радник који је тражио посао у иностранству у прошлој години имао је више од 50 година.

Процене демографа су да нашу земљу сваке године напусти око 30.000 особа, а према Јовићевим речима, велики број њих се у проналажењу посла у иностранству ослања на помоћ својих рођака у земљама западне Европе. Осим тога, еснафски сектори су изванредно повезани, па особе које се баве грађевинском или лекарском професијом преко својих колега у иностранству долазе до посла. На жалост, неретко се дешава да радници преко приватних агенција за запошљавање заврше као јефтина и мобингована радна снага, о чему сведочи и искуство наших радника у „Самсунговој” фабрици у Словачкој.

– Миграциони сервисни центар је основан како би наши радници били информисани о легалном одласку у иностранство. Ми им објашњавамо како да аплицирају за посао, како да на легалан начин пронађу послодавца и како да дођу до уговора о раду, јер се на основу тог уговора прибавља боравишна односно радна виза. При Националној служби за запошљавање ради седам миграционих центара – осим у Београду, центри постоје и у Бору, Нишу, Новом Саду, Новом Пазару, Краљеву и Крушевцу, а највећи „промет” има центар у Крушевцу”, наглашава наш саговорник.

Он подсећа да су 2013. године Савезна агенција за запошљавање Немачке и Национална служба за запошљавање Србије потписале Споразум о посредовању у привременом запошљавању српских радника у Немачкој, чиме су отворене могућности за запошљавање радника за здравствену негу у болницима и домовима за старе особе на територији Немачке, а ускоро се очекује потписивање споразума за ангажовање наших возача.

– Више од две трећине свих особа које су током претходне године контактирале Миграциони центар тражило је посао у Немачкој, а за њом следе Швајцарска и Аустрија. Занатска занимања имају најбољу „прођу” на тржишту западне Европе а током претходне године посао су пронашле медицинске сестре и техничари (51 особа), а затим следе возачи (49), заваривачи (12), дипломирани економисти (12), машински техничари (8), бравари (7), физиотерапеути (7), доктори медицине (7), електротехничари (5), дипломирани биохемичари (4), молери, фарбари (4) и дипломирани фармацеути (4). Европска унија сваких шест месеци прави нову „белу листу” односно листу дефицитарних радника, а све који траже посао у иностранству упућујемо на портал ЕУРЕС који обједињује јавне службе за запошљавање у Европи, каже наш саговорник.

Мирослав Јовић напомиње да је елементарно познавање језика услов без кога се не може тражити посао у Немачкој – док савезна влада тражи А-1 односно почетни ниво познавања језика, свака немачка покрајина одлучује који ниво знања језика је потребан. То важи и за Швајцарску и Аустрију али и за скандинавске земље – Шведску и Норвешку. Ове земље траже да се почетни ниво језика савлада у земљи порекла а испит познавања језика полаже се у земљи у којој се тражи посао.

Експлоатација радне снаге као кривично дело

Удружени синдикати Србије "Слога" захтевају од државе и њених институција да одмах и свим расположивим механизмима зауставе сваку даљу експлоатацију наших радника у иностранству, наведено је у јучерашњем саопштењу.

„Сматрамо да држава и власт морају одмах да употребе све расположиве механизме заштите својих грађана и да преко Министарства спољних послова траже и захтевају да држава домаћин у којима се наши радници злостављају - заустави и кривично гони све оне које их тамо одводе, а онда условљавају и најбруталније експлоатишу као робље, поручују из „Слоге”, поводом обелодањеног случаја наших радника у Словачкој.

Из овог синдиката предлажу хитну измену Кривичног закона Србије, односно увођење кривичног дела „Експлоатација радне снаге”:

„Поједини власници капитала и агенција за запошљавање и у Србији свесно и некажњено врше тортуру над радницима, упошљавају их без уговора о раду или их крше, терају на неплаћен прековремени рад и не исплаћују зараде у складу са законом”, наведено је у саопштењу.

Р. Д.